Narodna banka Srbije primila je mali broj pritužbi zbog navodne diskriminacije u bankama, a najčešće su se odnosile na državljanstvo i godine. Zabeležen je i slučaj porodilje kojoj je banka uskratila mogućnost produženja dozvoljenog minusa, zbog čega je morala da menja svoja pravila.
Banke ne moraju da odobre svaki zahtev za kredit, čak ni kada klijent ispunjava finansijske uslove. Međutim, gde je granica između legitimne procene rizika i diskriminacije, posebno kada razlog za odbijanje nije direktno povezan sa prihodima ili kreditnom sposobnošću.
Prema podacima centralne banke, primljen je veoma mali broj pritužbi korisnika koje se odnose na diskriminaciju. Nijedna od njih nije ukazivala na diskriminaciju zbog političkih, verskih ili drugih stavova i uverenja.
Rusi se žalili zbog odbijanja banaka, stariji zbog kredita
Najveći broj pritužbi koje su korisnici podnosili smatrajući da su diskriminisani odnosio se na državljanstvo i starosnu dob. Među njima su bile i pritužbe pojedinih ruskih državljana kojima su banke odbile da uspostave poslovni odnos.
Kako objašnjavaju u NBS, u tim slučajevima banke su primenjivale takozvani „derisking“ (de-risking), odnosno strategiju izbegavanja rizika.
- Ovaj pristup podrazumeva odbijanje poslovnog odnosa sa klijentima koji su procenjeni kao srednje ili visokorizični, pre svega sa stanovišta propisa o sprečavanju pranja novca. Banke se na to odlučuju, između ostalog, kada procene da bi detaljne provere i kontinuirano praćenje određenih klijenata zahtevali nesrazmerno velike troškove - kažu u Centralnoj banci.
Druga grupa pritužbi odnosila se na starije građane kojima banke nisu odobravale određene finansijske usluge, najčešće kredite. Prema objašnjenju NBS, banke u takvim slučajevima procenjuju rizike i mogu zaključiti da je pružanje određene usluge klijentima starije životne dobi previše rizično ili finansijski neisplativo. Ipak, sama činjenica da je neko odbijen zbog godina ili državljanstva ne znači automatski da je diskriminisan. Ključno je da li je odluka zasnovana na objektivnim kriterijumima ili na nedozvoljenom razlikovanju klijenata.
Kada banka može da odbije klijenta?
Banke imaju pravo da odlučuju o tome da li će sa određenim licem uspostaviti poslovni odnos, pod uslovom da primenjuju utvrđene kriterijume za pružanje finansijskih usluga i da su oni objektivno zasnovani. Takođe imaju pravo i obavezu da upravljaju kreditnim i drugim rizicima. To znači da ispunjavanje osnovnih finansijskih uslova samo po sebi ne garantuje da će kredit biti odobren.
- Banka može uzeti u obzir i druge rizike relevantne za konkretnu uslugu. Međutim, sloboda odlučivanja ne znači da može proizvoljno da postupa prema klijentima. Uskraćivanje usluge može predstavljati diskriminaciju ako se zasniva na ličnom svojstvu koje je zaštićeno zakonom, a ne na opravdanim i objektivnim razlozima. Postoji i važan izuzetak: građani imaju pravo na platni račun sa osnovnim uslugama pod uslovima propisanim zakonom, pa se to pravo razlikuje od mogućnosti dobijanja kredita ili drugih bankarskih proizvoda - naglašavaju u NBS.
Oni dalje navode da u slučajevima obuhvaćenim pomenutim pritužbama nisu utvrdili diskriminatornu praksu, jer su odluke banaka bile zasnovane na objektivnim kriterijumima, pre svega na proceni rizika.
PREPORUKA
Banke ukidaju SMS obaveštenja, a NBS ima jasnu poruku - Evo šta moraju da omoguće građanima
analiza
Građani Srbije se sve više zadužuju - Uzelac upozorava krediti se sve agresivnije nude građanima
analiza
Zašto novac treba držati u više banaka?
savet
Jedna porodilja dokazala da i pravila banke mogu biti diskriminatorna
Ipak, u dosadašnjoj praksi NBS zabeležen je i slučaj u kojem je utvrđena povreda zabrane diskriminacije. Banka je jednoj porodilji onemogućila da podnese zahtev za produženje ugovora o dozvoljenom prekoračenju po tekućem računu. Problem je nastao zato što su se, usled trudničkog odsustva, njena primanja promenila: umesto zarade, počela je da prima naknadu zarade.
- Kreditna pravila banke bila su postavljena tako da se kao redovni prilivi koji omogućavaju podnošenje zahteva za kredit, odnosno dozvoljeni minus, priznaju samo zarada i penzija. Naknada zarade nije bila obuhvaćena tim pravilima, pa je porodilji praktično onemogućeno da podnese zahtev - istakli su u Centralnoj banci.
Prema njihovom objašnjenju, diskriminacija u ovom slučaju nije nužno bila posledica namere banke da diskriminiše korisnicu zbog njenog ličnog svojstva, već neodgovarajućih tehničkih i poslovnih pravila. Ipak, takav uslov ocenjen je kao materijalno pogrešan i diskriminatoran prema konkretnoj korisnici. Po nalogu NBS, banka je otklonila posledice nepravilnosti: izvinila se porodilji, isplatila joj primerenu materijalnu naknadu i odobrila dozvoljeno prekoračenje. Takođe je promenila svoja kreditna pravila kako bi sprečila ponavljanje sličnih situacija kod drugih trudnica i porodilja.
Da li banke u Srbiji diskriminišu klijente zbog stavova?
Za razliku od slučajeva iz inostranstva u kojima su pokretana pitanja odnosa banaka prema klijentima zbog njihovih političkih, verskih ili društvenih uverenja, NBS navodi da u pritužbama koje je do sada primila nije bilo takvih navoda.To, međutim, ne znači da je svaki razlog za odbijanje klijenta automatski opravdan, niti da se diskriminacija može isključiti samo zato što banka ima interna pravila.
Važno je da kriterijumi budu objektivni, relevantni za uslugu i primenjeni na način koji ne dovodi do nedozvoljenog razlikovanja korisnika. Ukoliko građanin smatra da mu je banka uskratila uslugu na diskriminatornoj osnovi, može da podnese pritužbu nadležnim institucijama, uz dokumentaciju koja pokazuje šta se dogodilo i zbog čega smatra da je razlog za odbijanje bio nedozvoljen.
Ostavi komentar