Početkom februara ove godine, Vlada je u okviru redovnog usaglašavanja sa prosečnom inflacijom iz 2025. povećala akcize na gorivo, koje su za bezolovni benzin utvrđene na 72 dinara, a za dizel na 74,04 dinara po litru.
Tri nedelje kasnije, SAD i Izrael započeli su vojnu intervenciju protiv Irana, što je pokrenulo spiralu ekonomskih problema.
U središtu dešavanja sve je izraženija naftna i gasna kriza, s obzirom na to da oko petine ovih energenata na globalno tržište dolazi iz regiona Bliskog istoka. Na svetskim berzama došlo je do skoka cena, u pojedinim danima i za više od 30 odsto, uz prognoze daljeg rasta zbog neizvesnosti, razrušenih proizvodnih kapaciteta i otežanog transporta, piše Demostat.
Srbija je u prvoj reakciji odlučila da smanji tek utvrđeni iznos akciza kako bi nižim fiskalnim opterećenjem ublažila cenovni udar u nabavci sirove nafte. Akcize su prvo spuštene za 20 odsto, a zatim i za 25 odsto, sa ograničenim trajanjem koje je sada limitirano do 24. aprila. Prema novoj računici, na proizvodnu cenu litra bezolovnog benzina dodaje se 54 dinara akcize, a na gasna ulja (dizel) 53,50 dinara.
Na tako formiranu cenu obračunava se i porez na dodatu vrednost (PDV), pri čemu se deo gubitka od nižih akciza delimično nadoknađuje kroz višu cenu naftnih derivata, koja takođe ulazi u osnovicu za PDV.
Akcize i uticaj na budžet
Iako cene goriva i dalje rastu uprkos intervenciji, kao i troškovi u drugim oblastima proizvodnje, inflatorni efekti delimično ublažavaju pad akciznih prihoda. Litar benzina trenutno košta 191 dinar, a dizela 217 dinara. Ipak, pregrada u državnoj kasi koja se puni iz akciza biće značajno umanjena, bar u periodu na koji se nova uredba Vlade odnosi.
Prema planiranom budžetu za 2026. godinu, u kome poreski prihodi učestvuju sa više od 86 odsto ukupnog priliva, od predviđenih 2.080 milijardi dinara (17,8 milijardi evra), najveći udeo dolazi iz PDV-a. Ove godine se po tom osnovu očekuje 1.084 milijarde dinara (9,26 milijardi evra), što čini gotovo 45 odsto ukupnih poreskih prihoda. Drugi po visini prihod, sa udelom od 19 odsto, potiče od akciza. Planirano je prikupljanje 453,3 milijarde dinara (3,87 milijardi evra).
Više od polovine akciznog priliva dolazi od naftnih derivata - oko 244 milijarde dinara (više od 2 milijarde evra), što znači da iz te oblasti dolazi oko 10,1 odsto ukupnih poreskih prihoda budžeta. Iako još nisu dostupni konačni podaci za prvi kvartal, procene ukazuju da bi zbog smanjenih akciza državna kasa mogla biti manja za oko četiri milijarde dinara (više od 30 miliona evra).
Uticaj na tržište i cene
Otvara se pitanje da li će ovo umanjenje uticati na realizaciju planiranih investicija i budžetskih obaveza, ili će poslužiti kao opravdanje za eventualna kašnjenja. Vlada, u slučaju potrebe, može posegnuti za dodatnim zaduživanjem kako bi pokrila budžetski manjak. Koliko dugo će budžet moći da izdrži smanjene akcize teško je proceniti, a dodatni paradoks predstavlja činjenica da Srbija i pored intervencija i dalje ima relativno visoke cene goriva.
Od 169 država rangiranih od najjeftinije do najskuplje, Srbija zauzima 130. mesto po ceni benzina i 131. po ceni dizela. Prema podacima sajta GlobalPetrolPrices, najjeftiniji dizel ima Venecuela (0,004 dolara po litru), dok se najpovoljniji benzin toči u Libiji (0,024 dolara) i Iranu (0,029 dolara). Najskuplje gorivo je u Hongkongu, gde litar dizela košta 4,5 dolara, a benzina 4,135 dolara.
PREPORUKA
Kako da uštedite gorivo dok vozite? Mnogi vozači greše, a postoji trik koji svima radi
savet
Srbi za pun rezervoar rade dva dana, evo koliko posle poskupljenja treba Slovencima
analiza
Koliko kilometara smete da pređete kada vam se upali lampica u autu?
savet
- Zbog sve skupljeg goriva i tražnja može da oslabi, pa je teško izvući precizne zaključke kako će se situacija dalje razvijati - navodi generalni sekretar Udruženja naftne industrije Srbije Tomislav Mićović.
Snabdevanje i mere države
On ističe da su potrebe srpskog tržišta u potpunosti zadovoljene iz domaće proizvodnje i uvoza, iako je država povremeno intervenisala kroz zalihe.
- To se dešavalo zbog zaustavljene prerade u pančevačkoj rafineriji ili naglog skoka nabavnih cena. Međutim, u odnosu na ukupne zalihe, intervenisalo se manjim količinama. Kasnije je usledilo smanjenje akciza, ali je izostavljeno smanjenje akcize na tečni naftni gas, čime je narušen paritet i gas je postao preskup, pa su ta vozila prešla na benzin, dodatno opterećujući njegov promet - objašnjava Mićović.
On podseća i da je i dalje na snazi uredba o ograničenju cena dizela za poljoprivredna gazdinstva, koja je omogućavala kupovinu po povlašćenim cenama i određene kvote po hektaru registrovanog zemljišta. Takođe, registrovana gazdinstva i prevoznici imaju pravo na refakciju akcize, odnosno povraćaj dela troškova po litru kupljenog dizela.
Ostavi komentar