Cene kvadrata rastu, stanovi se prodaju još u sivoj fazi, a nekretnine ostaju najvažniji oblik ulaganja – ko danas kupuje, kako i zašto tržište i dalje ne usporava
Cene stanova u Srbiji ne prestaju da rastu, dok se sve više građana pita da li je krov nad glavom postao pravi luksuz. U Beogradu su nekretnine među najskupljim u zemlji i nastavljaju da rastu, posebno u centralnim i atraktivnim delovima grada. Kao glavni faktor utiču na to lokacija, starost zgrade i da li je u pitanju novogradnja ili starogradnja.
Da li su današnje cene kvadrata realne ili su naduvane? Ko kupuje stanove, da li se oni pazare za keš ili na višedecenijske kredite i da li postoji granica rasta? Iako se često čuje da su cene prenaduvane, stručnjaci ističu da tržište pokazuje drugačiju sliku.
U Srbiji istovremeno postoji i povećana ponuda i povećana tražnja, a tržište nekretnina je faktički jedino pravo slobodno tržište koje funkcioniše po principu ponude i tražnje.
- Kod nas se sve nekretnine koje se grade, a koje su u okvirima tržišnih uslova, vrlo brzo se prodaju, često još u sivoj fazi. Retko koji projekat koji je dobro optimizovan za naše tržište doživi da se ne rasproda do kraja - smatra Ervin Pašanović., stručnjak za nekretnine. - Iako se u javnosti često govori da su cene previsoke, statistika pokazuje drugačije trendove. Čak 90 odsto punoletnog stanovništva Srbije ima susvojinu u nekoj nekretnini, pa samim tim, kako cene rastu, raste i ukupna imovina građana.
Prošle godine zabeležen je i rekordan broj stambenih kreditnih aranžmana - čak 37 odsto, što predstavlja istorijski maksimum. Na taj rast značajno su uticali i subvencionisani krediti za mlade, koji su povećali učešće kreditnih kupaca za oko deset odsto. Istovremeno, broj izdatih građevinskih dozvola lane je bio za čak 50 odsto manji nego pretprošle, zbog čega se procenjuje da će ponuda, posebno u segmentu novogradnje, u narednom periodu biti smanjena. Ukoliko ne dođe do većih geopolitičkih poremećaja, stručnjaci smatraju da će to dodatno pogurati cene naviše.
- Danas je prosečna plata u Beogradu oko 1.000 evra, dok je pre deset godina bila oko 400. Logično je da su i cene stanova rasle u skladu s tim. Uz to, natalitet je u opadanju, nasleđuje se više imovine, koja se često prodaje kako bi se kupila novogradnja. Nekada ste imali rođaka sa sela koji će doći da okreči stan ili ishobluje parket. Danas toga više nema, sve je na tržištu, domaćih majstora je malo, pa se angažuju strani radnici, što dodatno podiže troškove – objašnjava Pašanović
Nekada su cene starogradnje i novogradnje bile izjednačene, jer se verovalo da je starogradnja kvalitetnija. Danas to više ne važi. Novogradnja se smatra kvalitetnijom, energetski efikasnijom, sa obaveznim garažama, liftovima i energetskim pasošima, što poskupljuje gradnju, ali i podiže standard stanovanja.
- Kupci su danas zahtevniji, ali i spremni da plate više. Traže ono što smatraju da zaslužuju za svoj novac - navodi on.
Kada je reč o stambenim kreditima za mlade, oni po mišljenju stručnjaka, nisu klasični komercijalni krediti, već državna šema sa posebnim uslovima i subvencijama.
- Cena kredita ima dve komponente - kamatu i uslove. Nije retkost da su ljudi uzimali keš kredite kako bi obezbedili učešće za stambeni kredit, što se smatra finansijski rizičnim potezom. Stanovi koji su pre nekoliko godina koštali 70.000 ili 80.000 evra danas se prodaju za oko 100.000 evra, što je veliki rast, ali on važi za celu Srbiju, a ne samo za Beograd. Istovremeno, na tržištu postoji hroničan nedostatak manjih stanova - kaže Dušan Uzelac, urednik portala Kamatica.
Sve ispod 64 kvadrata, što je domaći standard, projektovani su u malom broju, pa su garsonjere i manji stanovi izuzetno traženi, ali ih fizički nema dovoljno. Naći stan od 40 kvadrata u širem centru Beograda gotovo je nemoguće, i to ne zbog cene, već zato što takvih stanova jednostavno nema. Cene kvadrata u prestonici danas se kreću od 2.000 do čak 12.000 evra, u zavisnosti od lokacije i kvaliteta. Dok se za oko 2.000 evra po kvadratu može pronaći stan na periferiji, poput Mirijeva ili pojedinih delova Zvezdare, Surčin takođe beleži nagli rast cena na 2.500 do 3.000 evra, dok je Novi Beograd već godinama sinonim za prestiž.
- Pre desetak godina bilo je nezamislivo da kvadrat košta 12.000 evra. Danas više nije vest da se prodao stan za 500.000, 600.000 ili čak milion evra – navodi Uzelac. - Ovakav trend objašnjava se i promenom potrošačkih navika. Društvo koje je decenijama negovalo egalitarizam sada se raslojava, a izbori postaju ključni - ističe Uzelac.
PREPORUKA
Zašto štednja više ne vredi kao nekad - Uzelac otkriva gde pametni danas ulažu novac
analiza
Tri najveća srpska finansijska mita - Uzelac otkriva zašto i dalje verujemo pogrešnim ekonomskim pravilima
analiza
Kako do jeftinijih kredita za građane? Uzelac ima savet zlata vredan
savet
Kao što danas postoji izbor između neopranog krompira na pijaci i gotovog pomfrita koji stiže na kućnu adresu, tako postoje i stanovi bez lifta i garaže, ali i luksuzni kompleksi sa svim pratećim sadržajima.Ljudi svesno prodaju stare stanove bez lifta i parkinga kako bi kupili stan sa garažom i boljim uslovima života.
Iako se u svetu već dugo dešava trend selidbe iz centara ka periferiji, u Srbiji taj proces još nije uzeo maha. Posedovanje nekretnine kod nas se i dalje doživljava kao nužnost, za razliku od Zapadne Evrope, gde je normalno ceo život provesti kao podstanar. Kod nas čak 90 odsto ljudi ima neku nekretninu, dok je u Zapadnoj Evropi taj procenat oko 40. Tamo postoje čitavi stambeni kompleksi namenjeni isključivo izdavanju. Kod nas je to gotovo nezamislivo.
- Dominantno je i uverenje da je roditelj neuspešan ako svakom detetu ne obezbedi stan. Novac dobijen prodajom nekretnine gotovo se nikada ne troši, već se ponovo ulaže u novu nekretninu, što dodatno podstiče rast tržišta - navodi urednik portala Kamatica.
Kada je reč o isplativosti, sagovornici naglašavaju da se na nekretninama retko zarađuje isključivo od rente. Pravi profit dolazi kroz kapitalizaciju.
- Kupite stan za, na primer, 100.000 evra, izdajete ga za 600 evra mesečno i jasno je da se on dugo neće sam isplatiti. Međutim, za deset godina taj stan može vredeti 200.000 evra i tu leži stvarna zarada - zaključuje Uzelaci.
Tržište nekretnina u Srbiji i dalje ostaje jedno od najstabilnijih i najprivlačnijih oblika ulaganja, uprkos sve glasnijim pitanjima o dostupnosti krova nad glavom.
Ostavi komentar