Samo jedan od 1.000 ljudi u Evropi spada među najbogatije i prisvaja oko 4,5 odsto ukupnog nacionalnog dohotka.
Dok u pojedinim zemljama ultra-bogati drže tek oko dva procenta ukupnog dohotka, u drugima njihov udeo prelazi osam odsto. Stručnjaci navode da iza ovih razlika stoje različiti poreski sistemi, kao i nivo nejednakosti u zaradama.
Srbija i region: Gde odlazi novac?
Među 35 analiziranih zemalja - uključujući članice Evropske unije, zemlje kandidate i Veliku Britaniju - udeo dohotka koji odlazi u ruke najbogatijih kreće se od 1,6 odsto u Holandiji do čak 10,2 u Gruziji. Kada je reč o državama EU, najviši udeo zabeležen je u Estoniji (8,3 odsto), Bugarskoj (7,5 odsto) i Poljskoj (7 odsto). Odmah iza njih nalaze se dve zemlje kandidati koje prelaze granicu od šest procenata - Srbija sa 6,9 i Turska sa 6,1 odsto.
Ovi podaci odnose se na bruto prihode, odnosno pre oporezivanja i socijalnih davanja. S druge strane, u regionu postoje potpuno drugačiji primeri. Crna Gora je među zemljama sa najnižim udelom (2,3 odsto), a u sličnom rangu su i Slovenija (2,3 odsto) i Albanija (2,4 odsto).
Velike ekonomije ujednačene
Zanimljivo je da najveće evropske ekonomije pokazuju gotovo identičan obrazac raspodele dohotka. Izuzimajući Italiju, gde podaci variraju u zavisnosti od metodologije, najbogatiji sloj u ovim zemljama ima gotovo isti udeo:
- Španija - 5 %
- Nemačka - 4,9%
- Velika Britanija - 4,9%
- Francuska - 4,9%
Na samom dnu liste, gde je raspodela dohotka najravnomernija, nalaze se Holandija (1,6%), Kipar (2,2%), Belgija (2,3%) i Letonija (2,4%).
PREPORUKA
Koji sektori prave najveći broj bogataša? Milijarde su zagarantovane
biznis
Ko je ubedljivo najbogatiji čovek na svetu? Objavljena nova lista milijardera
vest
Ko su premium klijenti banaka i kako to možete postati u Srbiji?
vodic
Zašto su razlike tako velike?
Stručnjaci ističu da ključnu ulogu imaju državne institucije i poreska politika. Dr Pavel Bukovski sa Univerzitetskog koledža u Londonu objašnjava da zemlje Centralne i Istočne Evrope imaju nizak nivo preraspodele bogatstva kroz poreze.
- Na primer, poreski sistem u Poljskoj je regresivan - to znači da bogati, relativno gledano, plaćaju manje poreze nego siromašni - navodi Bukovski, dodajući da mnoge socijalne mere u ovom delu Evrope nisu dovoljno usmerene na smanjenje ekonomskih razlika.
S druge strane, dr Salvatore Moreli sa Univerziteta Roma Tre naglašava da skandinavske i pojedine zapadnoevropske zemlje uspevaju da ograniče koncentraciju bogatstva zahvaljujući snažnijim sindikatima, kolektivnom pregovaranju o platama, nižoj nezaposlenosti i razvijenijim sistemima socijalne zaštite, prenosi Bizlife.
Dugoročni trendovi
Ako se posmatra istorijski kontekst, situacija je danas stabilnija nego pre jednog veka. Još 1940. godine najbogatijih 0,1 odsto Evropljana držalo je čak 6,43 odsto ukupnog dohotka. Taj udeo je opadao sve do ranih osamdesetih, kada je dostigao minimum od 2,7 odsto. Nakon toga ponovo dolazi do rasta, koji je kulminirao pred globalnu ekonomsku krizu 2007. godine, kada je dostigao gotovo pet procenata. Od 2010. godine taj udeo se stabilizovao na oko 4,5 odsto, gde se zadržava i danas.
Ostavi komentar