Sve češći mraz, suše i oluje ugrožavaju prinose, dok mali broj poljoprivrednika osigurava useve uprkos sve većim rizicima
Pred ratarima u prolećnoj setvi su nova očekivanja i izazovi, jer su klimatske promene iz godine u godinu sve izraženije. Prošle godine prolećni mraz uništio je trećinu voća, dok su suša i visoke temperature desetkovale prinose ratarskih kultura. Stručnjaci upozoravaju da bi ova ili naredne godine mogle doneti još veće štete.
Zbog toga je, kako navodi Udruženje osiguravača Srbije, neophodno da država i industrija osiguranja zajednički rade na povećanju broja osiguranih proizvođača. Poljoprivreda je od strateškog značaja za Srbiju, ali je obuhvat osiguranja i dalje nedovoljan. Mali broj poljoprivrednika odlučuje se da osigura površine pod primarnim poljoprivrednim kulturama, voćem i povrćem. Čak 90 odsto onih koji se ipak osiguraju bira osnovnu polisu, iako su zbog klimatskih promena sve izraženiji drugi rizici - pre svega prolećni mraz.
Pre pandemije koronavirusa u Srbiji je bilo osigurano tek oko 10 odsto obradivih površina, dok je danas taj procenat porastao na oko 15. Iako je napredak evidentan, u Udruženje osiguravača Srbije ističu da time ne mogu biti zadovoljni ni poljoprivrednici, ni država, ni osiguravajuće kuće. Država, naime, zbog nedovoljne zaštite proizvodnje gubi deo bruto domaćeg proizvoda, a istovremeno mora da nadoknađuje štete nastale usled elementarnih nepogoda.
U poređenju sa regionom, Srbija značajno zaostaje. U Mađarskoj je osigurano oko 50 odsto poljoprivrednih površina, u Hrvatskoj oko 60, dok u Sloveniji čak 80 procenata, piše Dnevnik.
PREPORUKA
Povrće od kog možete da zaradite i do 3.000 dinara po kilogramu - Postalo novi zlatni biznis u Srbiji
vest
Sremac Duško ima odličan biznis - sa jednog hektara zaradi do 6 miliona dinara
vodic
Radiša iz Bobova uzgaja egzotičnu voćku koja osvaja Srbiju - cena po kilogramu ide i do 10 evra
savet
Kada je reč o strukturi osiguranja, najveći broj poljoprivrednika odlučuje se za zaštitu od osnovnih rizika, kao što su grad, požar i udar groma. Slede osiguranje količine i kvaliteta voća i povrća, zatim prolećni mraz, kao i oluje i poplave, koje su poslednjih godina sve češće. Jedan od predloga osiguravača jeste i promena kultura koje se uzgajaju, kako bi se proizvodnja prilagodila novim klimatskim uslovima. Takođe, ističe se potreba za izjednačavanjem subvencija za premije osiguranja u svim regionima Srbije. Trenutno država subvencioniše između 40 i 70 odsto premije, u zavisnosti od regiona, a predlog je da taj nivo bude jedinstven - 60 odsto za sva područja.
Time bi se dodatno podstakli ruralni i manje razvijeni krajevi. Značajnu ulogu u ovom procesu mogle bi da imaju i lokalne samouprave, kroz dodatne podsticaje i povraćaj dela premije osiguranja, što su neke opštine već primenjivale u prethodnim godinama. Ipak, jedna od najvećih prepreka ostaje nedovoljna informisanost i edukacija poljoprivrednika.
U Udruženje osiguravača Srbije naglašavaju da mnogi proizvođači pogrešno veruju da je osiguranje preskupo. U praksi, za osiguranje jednog hektara potrebno je izdvojiti oko pet odsto potencijalne zarade. Zaključak osiguravača je jasan - jedini način da premije postanu pristupačnije jeste uključivanje većeg broja poljoprivrednika i osiguravanje većih površina. To je, ujedno, i ključni korak ka stabilnijoj i otpornijoj poljoprivredi u uslovima sve neizvesnijih klimatskih prilika.
Ostavi komentar