Sve više ljudi sa fakultetskom diplomom odlučuje se za zanat koji je nekada važio za rezervnu opciju.
Zavarivanje više nije zanat koji biraju samo oni bez fakultetske diplome. Na obukama se sve češće pojavljuju ljudi sa visokim obrazovanjem koji menjaju profesiju, a prema rečima ljudi iz struke, zarade iskusnih zavarivača u Beogradu kreću se od 200.000 do 250.000 dinara, dok kod zahtevnijih poslova mogu biti i veće.
Nekada se na zanatska zanimanja gledalo kao na alternativu fakultetu.
Danas se slika na tržištu rada menja. Nedostatak kvalifikovanih radnika povećao je potražnju za ljudima koji imaju konkretne tehničke veštine, pa se među onima koji odlučuju da nauče zavarivanje mogu pronaći i ljudi koji su već završili fakultet i godinama radili u drugim oblastima, piše Blic.
U centru za obuku zavarivača u Bariču danas se susreću polaznici različitih godina i obrazovanja. Neki tek biraju svoje zanimanje, dok drugi dolaze nakon godina rada u potpuno drugim profesijama.
Aleksandar Čolović, koji se bavi obukom zavarivača, kaže da je nedostatak zanatlija jedan od problema sa kojima se tržište rada već suočava.
„Zanat je zlatan“, kaže Čolović, navodeći da su zavarivači među zanimanjima za kojima postoji velika potražnja.
Plata zavarivača u Beogradu može da bude 250.000 dinara
Jedan od razloga zbog kojih ovo zanimanje privlači sve više ljudi jesu zarade.
Prema Čolovićevim informacijama iz struke, zarade zavarivača na području Beograda kreću se od oko 200.000 do 250.000 dinara, dok kod zahtevnijih poslova mogu da pređu i taj iznos. Ipak, takva zarada nije početna plata za svakog ko završi obuku.
Koliko će zavarivač zaraditi zavisi od više faktora – firme u kojoj radi, postupka zavarivanja, vrste materijala, iskustva i složenosti posla.
Zavarivač koji tek ulazi u profesiju ne može automatski da očekuje zaradu iskusnog majstora. Potrebno je vreme da se steknu rutina, brzina i sigurnost u radu. Upravo zato se obuka ne završava samim učenjem osnovne tehnike. Polaznici moraju da savladaju konkretne postupke i položaje zavarivanja, dok se iskustvo stiče kroz praksu.
Fakultetlije sve češće menjaju profesiju
Posebno je zanimljivo što se među polaznicima nalaze i ljudi sa završenim fakultetima.
Čolović navodi da je kroz njegove obuke prošao veliki broj akademski obrazovanih ljudi, uključujući i one koji su prethodno radili u potpuno drugim oblastima.Jedan od polaznika je i Branko, koji ima 51 godinu i završene studije geografije i ekonomije.
O promeni zanimanja razmišljao je oko godinu dana, a zatim je pre tri meseca počeo obuku za zavarivača. Njegovo iskustvo pokazuje i da ovaj posao ne podrazumeva samo fizičku snagu.
PREPORUKA
Otkriveno koliko zarađuju kvalitetni majstori u Srbiji - Sve u dinar
analiza
Koliko zaista koštaju frizerske usluge širom Srbije? Žena se šokirala kad je dobila račun
vodic
Srpska fabrika pred gašenjem - Izrađivali obuću za Pradu, a sad ostali bez posla
vest
„Više treba da razmišljate nego što je fizički mukotrpno“, kaže Branko, objašnjavajući da su za posao važni preciznost, pokreti ruku i koncentracija.
Nije dovoljno samo naučiti da se vari
Zavarivanje nije jedan jedinstven postupak. U zavisnosti od posla, koriste se različite tehnike i materijali. Na obukama se polaznici susreću sa gasnim, elektrolučnim, MIG-MAG i TIG zavarivanjem, dok se radi sa crnim metalom, prohromom i aluminijumom.
Za različite poslove potrebna su različita znanja, pa se obuka prilagođava onome čime će se zavarivač kasnije baviti. Polaznici ostaju na treningu dok ne savladaju postupak koji se od njih očekuje. Neko napreduje brže, neko sporije, pa ne postoji univerzalni rok za svakog budućeg zavarivača.
Najvažnija razlika između početnika i iskusnog radnika dolazi kasnije – kroz praksu. Rutina i brzina ne stiču se preko noći.
Zašto ljudi sa fakultetom prelaze na zanat?
Promena profesije kod dela polaznika nije posledica toga što je prethodno obrazovanje bilo bezvredno, već potrebe da pronađu zanimanje sa konkretnom potražnjom na tržištu rada. Diploma fakulteta danas nije jedini put do dobro plaćenog posla. Za neke ljude prekvalifikacija predstavlja način da postojeće obrazovanje zamene ili dopune praktičnom veštinom koju mogu direktno da primene.
U slučaju zavarivanja, dodatni motiv predstavljaju nedostatak obučenih radnika i mogućnost da se sa iskustvom pređe na složenije i bolje plaćene poslove. Jedan od polaznika, Nikola, kaže da je odluku o učenju ovog zanata doneo još pre nekoliko godina upravo zato što želi da ima veštinu za koju veruje da će biti tražena i u budućnosti.
Koliko traje obuka za zavarivača?
Ne postoji jedan rok koji važi za sve. Prema objašnjenju instruktora, cilj obuke je da polaznik savlada konkretan postupak i bude sposoban da samostalno radi. Vreme potrebno za to zavisi od prethodnog iskustva, sposobnosti i količine vremena provedenog u praktičnom radu. Ono što dolazi kasnije jeste najvažniji deo svakog zanata – iskustvo.
Početnik može naučiti pravilnu tehniku, ali tek kroz svakodnevni rad dolaze brzina, sigurnost i sposobnost da se rešavaju složeniji problemi. Zbog toga se visoke zarade koje se pominju u struci ne mogu posmatrati kao garantovana plata za svakog ko završi kurs.
Zavarivač kao zanimanje za novo tržište rada
Promena strukture polaznika na obukama pokazuje da se menja i odnos prema zanatima.
Ljudi koji su završili fakultete, radili u kancelarijama ili se godinama bavili drugim poslovima sve češće razmatraju praktična zanimanja kao novu profesionalnu opciju.
Zavarivanje je jedan od primera takvog trenda. Potrebna je obuka, preciznost, iskustvo i ozbiljan praktičan rad, ali za kvalifikovane radnike postoji tržište na kojem se znanje može direktno naplatiti.
Zato priča o zavarivačima danas više nije samo priča o deficitarnom zanimanju. Ona govori i o tome kako se menjaju očekivanja ljudi od posla – i kako se zanati ponovo vraćaju među profesije koje mogu da budu ozbiljan izbor i za one koji su već završili fakultet.
Ostavi komentar