U Srbiji ima 599.371 domaćica. One se bave samo kućnim poslovima. Nijedna od njih za to ne dobija ni dinara, a u starosti je ne čeka penzija. I dok sve više zemalja priznaje i zakonodavstvom reguliše „rad u kući“, u Srbiji se o ovome i ne razmišlja.
Iz Međunarodne organizacije rada, ipak, sve glasnije poručuju da je došlo vreme da države prepoznaju ekonomsku vrednost i socijalnu korist „radnika u kući“ kao i da se stane na kraj predrasudama da su ove osobe samo „članovi familije“ ili radnici „druge klase“.
| Izmenama zakona u Argentini radnicima u kući priznato je pravo na bolovanje, platu, porodiljsko, u Brazilu i Venecueli su izjednačeni sa ostalim zaposlenima, u Namibiji i Španiji je određen minimalac, na Filipinima su obuhvaćeni zdravstvenim i socijalnim osiguranjem... A proširivanjem prava se bave i zakonodavci u Urugvaju, na Mauricijusu, u Italiji, Boliviji... |
Dragoljub Rajić, direktor Unije poslodavaca Srbije kaže da će se u izmenjeni Zakon o radu uneti i rad kod kuće. To je samo po sebi, cinično, jer će država koja se o tom ljudima uopšte ne brine sada da im „omogući“ da od svojih malih zarada njoj plaćaju porez. To se zove legalizacija kućnog šnajderisanja, frizeraja ili pravljenja i prodaje sitnih kolača.
- O priznavanju staža „običnim“ domaćicama za sada se ni ne razmišlja - kaže Rajić. - To sebi mogu da priušte samo bogate zemlje koje imaju malo stanovnika, a mnogo prirodnih bogatstava. U Švedskoj i Norveškoj Penzijski fond ima 70 puta više novca nego što im je potrebno za isplatu penzija.
A da su naše žene i te kako vredne, pokazalo je istraživanje o korišćenju vremena, Republičkog zavoda za statistiku.
- Nezaposlene žene u neplaćenim poslovima potroše pet i po sati dnevno, od čega utroše više od dva, baveći se samo hranom. Sat i 15 minuta provedu u održavanju domaćinstva, 40 minuta u kupovini namirnica i oko dva i po sata baveći se detetom - kaže Jovanka Stojanović iz Republičkog zavoda za statistiku.
Ostavi komentar