U Srbiji je za krivično gonjene nedostupno 328.340 radnih mesta. Tu je 108.090 pozicija u vojsci, policiji, pravosuđu i BIA, ali i svih 125.127 mesta u obrazovanju.
A oni koji su već ”zaradili” zatvorsku kaznu od makar šest meseci ne mogu da se pridruže ni armiji od 34.313 državnih i 60.810 lokalnih činovnika. Zato se bivši zatvorenici teško uklapaju u društvo i zato su najčešće povratnici.
ZATVOR ZAMRZAVA KNJIŽICU- Zaposleni može da dobije otkaz ako učini krivično delo na radu i u vezi sa radom, ali i ako dobije zatvorsku kaznu dužu od pola godine za neko drugo krivično delo. Ako je kazna kraća od šest meseci, njegova službena pozicija se samo ”zamrzava” - tumači Snežana Bogdanović iz Sektora za rad. |
- Krivične presude, zatvorske kazne ili amnestija jesu veoma otežavajuće okolnosti zbog koje će taj poslodavac radno mesto radije prepustiti kandidatu koji nema takvu biografiju - objašnjava Miloš Janković, zamenik Zaštitnika građana.
I u Nacionalnoj službi za zapošljavanje kažu da je kazna zatvora duža od pola godine prepreka za rad u prosveti i državnim organima, ali da se kriterijumi dodatno podižu u zavisnosti od pozicije za koju se konkuriše.
ROBIJA NE KOČI VLASTIako se na konkursima za državne činovnike zahteva besprekoran dosije, on nije neophodan za najviše predstavnike vlasti. Zakon o izboru narodnih poslanika kaže da je za kandidaturu neophodno samo državljanstvo i punoletstvo. |
I u Uniji poslodavaca primećuju da je sasvim uobičajena i legitimna praksa da banke i neke trgovinske kompanije, zlatare i oni koji rade sa novcem i dragocenostima, proveravaju da li je osoba koju primaju u radni odnos krivično gonjena i osuđivana.
A gotovo istovetna praksa je i pri odabiru radnika obezbeđenja, čuvara, portira, ali i u konsultantskim kućama, finansijskim udruženjima i na svim pozicijima gde gazda posao zasniva na poverenju.
Ostavi komentar