Mnogi zanati u Srbiji iščezli su pred naletom savremenih tokova života, industrijske proizvodnje, ali i zbog slabog interesovanja mladih. Međutim, postoje i oni koji su upravo u nekom od zanata pronašli sebe, a tako izbegli mogućnost da budu deo populacije nezaposlenih.
Kriza je uticala da se sve više građana obraća zanatlijama, posebno obućarima, jer su nove cipele za mnoge luksuz, a starim se uz veštog majstora može produžiti vek nošenja.
| Obućar Rade kaže da je bolje raditi kao zanatlija, nego biti nezaposlen, ali mnogi njegovi vršnjaci traže atraktivnija zanimanja, za koja je teško pronaći posao. Zato je rešenje biti sam svoj gazda, ali i baviti se zanatom za koji će uvek imati mušterija, smatra Radovin Marković. |
Zbog toga i nije ulagao preterani trud u školovanje, jer je najteži majstorski ispit morao da položi kod svog dede, od koga je nasledio zanat.
Sa navršenih 21 godinom života, Rade spada u najmlađe obućare u zlatiborskom okrugu, ali verovatno i van užičke regije. On tvrdi da se od ovog zanata može pristojno živeti.
- Nije to toliko teško. Ima i zarade, ima tu, samo mora da se radi, ne vredi. Kriza jeste, ali može da se zaradi - kaže Marković.
A ekonomska kriza navela je mnoge mušterije da umesto nove obuće, kod majstora provere i srede ono što je do juče praktično bilo otpisano iz upotrebe. Zbog toga oni koji uđu u radnju kod obućara kažu je i u 21. veku nezamisliv život bez tog zanata.
Ostavi komentar