Dok se slovenačka i hrvatska ekonomija guše u problemima jedini koji ne osećaju krizu su top menadžeri. Prvi čovek farmaceutske kompanije Krka Jože Colarič mesečno zarađuje 61.000 evra i rekorder je po visini primanja.
Slede ga Tomaž Berločnik, direktor Petrola sa platom od 25.000 evra i prvi čovek Gorenja Franjo Bobinac, koji mesečno zarađuje 21.000 evra.
| Hrvatski direktori kriju zarade i one su tajna. Ali, na osnovu poreza koje im kompanije uplaćuju može lako da se zaključi kako zarađuju više od 20.000 evra mesečno, ako se uračunaju i bonusi koje dobiju na kraju godine. Na samom vrhu je direktor HT-a Ivica Mudrinić, a slede direktori dve velike banke, Zagrebačke i Privredne, Franjo Luković i Božo Prka. Sve te astronomske cifre za "malog" čoveka ne bi bile neko posebno iznenađenje da privrede dveju zemalja uporno ne tonu, a građani su na rubu pucanja. Od deset najjačih hrvatskih kompanija, samo su tri ostvarile bolje poslovne rezultate u prvim mesecima ove godine, a sedam, među kojima su i INA i HT, posluju mnogo lošije. Na plate direktora to se, međutim, nije odrazilo. |
Procenjuje se da u Sloveniji nema menadžera, pa i onih koji su na dnu lestvice, da im mesečna zarada ne prelazi nekoliko hiljada evra, a direktori većih kompanija po pravilu zarađuju 18.000 evra mesečno.
Izuzetno visokim platama u Sloveniji mogu da se pohvale i direktori Merkatora Žiga Debeljak i Toni Balažić, koji su veliki gubitaš vodili prošle godine. Dok je Merkator zabeležio gubitak od preko 100 miliona evra, direktori su delili bonuse šakom i kapom, a na platu prvom čoveku kompanije išlo je 19.000 evra mesečno.
Nisu štedeli na platama ni u slovenačkim bankama, koje su na ivici propasti i ako uskoro ne budu sanirane, Slovenija će morati da prizna bankrot.
Gubici bankarskog sektora su 500 miliona evra, ali je na plate otišlo 36 miliona evra više nego što je bilo predviđeno. Nisu previše štedeli ni u Istrabencu, koji grca u dugovima, a direktoru Rudiju Grpcu su pored visoke plate davali i razne dodatke.
Ostavi komentar