U Evropskoj uniji slabo plaćeno je 17 odsto zaposlenih pri čemu su razlike među zemljama velike: dok u Letoniji male plate prima gotovo trećina zaposlenih, u Švedskoj je takvih samo dva i po procenta.
Zvanične statistike pokazuju i da je među slabo plaćenima više žena nego muškaraca, da su slabije plaćeni oni sa nižim obrazovanjem, kao i oni koji rade na određeno.
Najviši procenat slabo plaćenih u EU je u Letoniji (27,8 odsto) a slede Litvanija, Rumunija i Poljska i Estonija, pokazuju podaci evropske statističke službe Eurostat.
Najmanje slabo plaćenih u ukupno zaposlenima je u Švedskoj, samo 2,5 procenta, a slede Finska, Francuska, Belgija i Danska.
Slabo plaćenim zaposlenima smatraju se oni koji zarađuju dve trećine prosečne nacionalne bruto satnice ili manje od toga. Stoga je granica slabe zarade relativna i drugačija za svaku članicu EU.
Velike razlike primetne su rodnoj pripadnosti pa je 21,2 odsto zaposlenih žena a 13,3 procenata zaposlenih muškaraca u EU primalo ispodprosečne plate.
Stepen obrazovanja takođe ima važnu ulogu i što je niži obrazovni nivo, veća je verovatnoća za manju zaradu. U EU je 29 odsto zaposlenih koji imaju niže obrazovanje među slabo plaćenima. Kod onih sa srednjim obrazovanjem 19,3 procenata je slabo plaćeno a među onima sa visokim 5,8 odsto.
Ostavi komentar