Kupovina postojećeg biznisa može biti jednostavniji put do ulaska na tržište nego pokretanje firme od početka, jer kupac preuzima već razvijeno poslovanje, klijente, zaposlene, opremu i poslovne kontakte.
Ipak, takva kupovina ne podrazumeva samo preuzimanje onoga što firma poseduje, već potencijalno i njenih dugova, poreskih obaveza i drugih poslovnih rizika.
Postoje dva osnovna načina kupovine biznisa, preuzimanjem vlasničkog udela u firmi ili kupovinom njene imovine i poslovanja. U prvom slučaju kupac postaje vlasnik celog društva ili njegovog dela, dok firma nastavlja da posluje kao isto pravno lice, sa postojećim pravima i obavezama. Druga mogućnost podrazumeva kupovinu konkretne imovine, poput opreme, zaliha, brenda ili poslovnog prostora, bez nužnog preuzimanja celog pravnog lica, istražuje Kamatica.
Prenos vlasničkog udela zahteva odgovarajući ugovor i registraciju promene u Agenciji za privredne registre (APR). Vrednost biznisa određuje se na osnovu više faktora, a ne samo prihoda i dobiti. U obzir se uzimaju imovina i dugovanja firme, finansijski rezultati, novčani tokovi, tržišna pozicija, baza klijenata, prepoznatljivost brenda i potencijal za budući rast. Zbog toga je važno sagledati stvarno stanje poslovanja, a ne oslanjati se isključivo na podatke koje prodavac predstavlja kao pokazatelj uspešnosti.
Kupovina i prodaja firme podrazumevaju i određene poreske i administrativne troškove. U zavisnosti od strukture transakcije, mogu nastati obaveze po osnovu poreza na kapitalni dobitak, poreza na dobit pravnih lica, PDV-a ili poreza na prenos apsolutnih prava.
Na primer, stopa poreza na kapitalni dobitak fizičkih lica u Srbiji iznosi 15 odsto, dok je porez na prenos apsolutnih prava 2,5 odsto kada se primenjuje na konkretnu transakciju. Dodatni troškovi mogu uključivati usluge advokata, računovođe, javnog beležnika, procenitelja i naknade za registraciju promena.
Jedan od najvećih rizika za kupca jeste preuzimanje nepoznatih dugova i obaveza. Kada kupuje vlasnički udeo, firma zadržava sve svoje postojeće obaveze, uključujući kredite, dugovanja prema dobavljačima, poreze, obaveze prema zaposlenima i eventualne sudske sporove.
PREPORUKA
Šta kupac firme mora da proveri pre transakcije? Rizici su ogromni
vest
Propao pokušaj spasavanja giganta SFRJ - Preduzeće vredno 112 miliona evra ide na doboš
analiza
Kako da otvorite firmu dok ste u radnom odnosu? Imate prava, obaveze i ograničenja
vest
Zbog toga je neophodno proveriti i potencijalne obaveze koje nisu odmah vidljive u finansijskim izveštajima, poput jemstava, garancija i aktiviranih menica.
Kod kupovine imovine obim preuzetih obaveza zavisi od zakona i konkretnog ugovora, pa ni ovaj model ne treba automatski smatrati oslobođenim svih rizika. Pre potpisivanja ugovora posebno je važno sprovesti detaljnu pravnu, finansijsku i poresku proveru firme, poznatu kao due diligence.
Potrebno je pregledati finansijske izveštaje, poreska dugovanja, ugovore sa zaposlenima, kupcima i dobavljačima, eventualne sudske sporove, kredite, vlasništvo nad imovinom, kao i dozvole potrebne za obavljanje delatnosti.
Ugovorom treba precizno definisati predmet prodaje, cenu, način plaćanja, postojeće obaveze i odgovornost prodavca za eventualne neprijavljene dugove ili netačne podatke.
Kako Kamatica zaključuje, kupovina ili prodaja biznisa može biti dobra poslovna prilika, ali samo ukoliko je zasnovana na realnoj proceni i potpunim informacijama. Zato je pre donošenja konačne odluke važno uključiti pravne i finansijske stručnjake, kako bi se izbegli skriveni troškovi, nepredviđene obaveze i potencijalni sporovi nakon završetka transakcije.
Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama uslova korišćenja portala kamatica.com i Zakonom o javnom informisanju i medijima.
Ostavi komentar