Voren Bafet američki je ulagač, industrijalac i filantrop. Prema listi časopisa Forbs treći je najbogatiji čovek na svetu sa bogatstvom koje je dostiglo brojku od 46 milijardi dolara.
Bafet, iako je jedan od najbogatijih ljudi na svetu živi u prilično skromnoj kući u Omahi, koju je kupio za tridesetak hiljada dolara još pre 50 godina. Ne poseduje jahtu jer, kako kaže, takve "igračke" mu uzrokuju glavobolju.
Put do milijardi
Ovaj američki milijarder rođen je 1930. godine u Omahi kao drugo od troje dece. Nakon što mu je otac 1942. godine izabran u Kongres Sjedinjenih Američkih Država, seli se u Vašington.| Svoju najveću ličnu donaciju u istoriji čovečanstva Bafet je objasnio sledećim rečima: ”Pre pedesetak godina sedeo sam sa sedmoro ljudi, koji su mi dali 150.000 hiljada dolara za naše malo partnerstvo. Ti su ljudi prosudili da ja mogu bolje upravljati njihovim novcem od njih samih. Pedeset godina kasnije razmišljao sam o tome ko bi mogao obaviti bolji posao u raspodeli bogatstva od mene samog. To je sasvim logično iako ljudi u filantropskom svetu često ne postavljaju pitanje o tome ko bi trebao upravljati njihovim novcem“. |
Svoj put prema uspehu započeo je zaposlenjem od 1951. do 1954. u Biffet-Falk & Co kao prodavac. Nakon toga radio je u Graham-Newman Corp, a od 1970. godine u Berkshire Hathaway Inc kao predsednik uprave.
Godine 1954. Bafet je prihvatio posao u Benjamin Graham partnerstvu. Njegova početna plata je bila 12.000 dolara godišnje (oko 97.000 danas). Svoj prvi milion je zaradio 1962. godine.
On je 1979. prvi put ušao među Forbsovih 400 najbogatijih ljudi na svetu sa imovinom od 620 miliona dolara. 1988. godine počeo je da kupuje deonice Coca Cole, sve dok nije kupio 7 odsto kompanije za 1,02 milijarde dolara. To se ispostavilo kao njegova najpametnija investicija koju još uvek drži.
Bafet je postao milijarder kada je Berkshire Hathaway počeo prodavati svoje A kvalitete deonice 1990. godine.
Poklonio 80 posto bogatstva
Voren Bafet je zaprepastio svet 2006. kada je objavio da će najveći deo, više od osamdeset posto svog bogatstva, ostaviti humanitarnoj fondaciji Bila i Melinde Gejts.Bio je to potez bez presedana i u američkoj istoriji punoj milijardera koji su se brinuli za javno dobro, poput Karnegija ili Rokefelera.
Ipak, za razliku od Rokefelera i Karnegija, ni jedna bolnica, ni jedan univerzitet, ni jedna kulturna institucija, ni jedna humanitarna ustanova na koju će se potrošiti Bafetovih pedesetak milijardi dolara neće nositi njegovo ime.
Ostavi komentar