EUR 118,06 USD 103,55 CHF 104,11

Kursna lista


Zvanični kurs Evra za dan 14.08.18. :: 118.0558 rsd

Tekst objavljen: 29.05.2013 10:10        


Prema podacima Euromonitor-a, tokom 2012. u Srbiji oko 90% svih transakcija obavljeno putem gotovine i čekova. Zamislite samo kakve bi pogodnosti imali ti građani, kao i cela ekonomija ako bismo uspeli da ih uvedemo u sistem elektronskog poslovanja, kaže u razgovoru za finansijski portal Kamatica Visa Country Manager Vladimir Đorđević.

Srbi vole kartice, ali oprez nije na odmet

Kako biste ocenili tržište u Srbiji kada je reč o kartičarstvu? Da li je kompanija Visa zadovoljna poslovanjem u našoj zemlji?

Kompanija Visa u Srbiji je prisutna od 1983. godine i već tri decenije na ovom tržištu zauzimamo lidersku poziciju. Zadovoljni smo poslovanjem, iako ima prilično prostora za napredak, kako u pogledu porasta broja kartica, tako i primeni novih tehnologija i Visa proizvoda koji se koriste u svetu.

Tržište kartica u Srbiji je zadovoljavajuće ako se uporedi broj stanovnika i izdatih kartica, kojih je oko 6 miliona. Treba istaći da Srbija ne zaostaje za okruženjem kada je reč o primeni novih tehnologija, u pogledu standarda, niti sigurnosti plaćanja.

Značajan podatak za tržište platnih kartica je da se u Srbiji, za razliku od drugih zemalja, skoro 60 odsto transakcija platnim karticama obavlja putem POS terminala, a ostatak na bankomatima, dok je u zemljama u regionu taj odnos obrnut. To znači da su kartice veoma zastupljene u svakodnevnim plaćanjima, nevezano za iznose transakcija.

Takođe, Srbija je na zadovoljavajućem nivou kada je reč o primeni EMV čip, odnosno tzv. pametnih kartica, jer je čak 62 odsto ukupnog broja transakcija obavljeno putem EMV čip tehnologije.

I dok nas ti pozitivni podaci ohrabruju, ne treba zaboraviti da je, prema podacima Euromonitor-a, tokom 2012. godine u Srbiji oko 90% svih transakcija obavljeno putem gotovine i čekova. Tome treba dodati i da se čak 37,8% gradjana Srbije nalazi van formalnog finansijskog sistema, što pokazuju podaci Svetske banke. Zamislite samo kakve bi pogodnosti imali ti građani, kao i cela ekonomija ako bismo uspeli da ih uvedemo u sistem elektronskog poslovanja.



Korišćenje platnih kartica ima značajan uticaj na podsticanje potrošnje i razvoj ekonomije svake zemlje. Kako se upotreba platnih kartica odražava na stanje u srpskoj ekonomiji?

Nezavisna kuća za analize i prognoze – Moody’s za kompaniju Visa sprovela je istraživanje koje je pokazalo da je upotreba kartica u Srbiji doprinela rastu BDP-a za 300 miliona dolara u četvorogodišnjem periodu. Analiza je pokazala da upotreba platnih kartica ekonomiju jedne zemlje čini efikasnijom i značajno utiče na njen rast. Na svetskom nivou, u periodu od 2008. do 2012. godine, u 56 zemalja upotreba kartica donela je 983 milijarde dolara BDP-a, odnosno rast od 1,8 procentnih poena.

Kada je reč o Srbiji, rast BDP-a od 0,17%, odnosno 300 miliona dolara, nesumnjivo potvrđuje sve prednosti elektronskog plaćanja i dodatno ističe značaj otvorenog tržišta sa jakom i zdravom konkurencijom, koja korisnicima donosi inovacije i bolje uslove. Iz rezultata istraživanja jasno se vidi da upotreba kartica direktno utiče na ekonomski rast, uz povećanu efikasnost i sigurnost, zatim lagodnost plaćanja koju ne mogu da pruže gotovina i čekovi, a neophodno je pomenuti i smanjivanje sive zone poslovanja.

Jedno od istraživanja kompanije Visa pokazalo je da upotrebom keša potrošači širom sveta „izgube“ i 365 dolara godišnje. Gde nestaje novac?

Istraživanje o potrošačkim navikama otkrilo je da, koristeći keš, u proseku izgubimo dolar dnevno, odnosno 365 godišnje, što je oko 6,5 grama zlata. Novac uglavnom zaboravimo ili izgubimo u automobilu, kod kuće, u kancelariji, a „rasipamo“ se i čuvanjem sitniša u stranoj valuti koji vratimo sa odmora ili poslovnog puta.

Takođe, gotovina u novčaniku daje osećaj lažne kontrole nad finansijama i mami na potrošnju. Vidljivost i stalna dostupnost novca nesvesno vode ka tome da trošimo više i nenamenski u odnosu na upotrebu kartica.



Prema istraživanjima koje je sproveo portal Kamatica većina građana ne zna bitnu razliku između kartičarskih brendova i najčešće jednostavno prihvata one kartice koje im izabrana banka ponudi. Koliko vam to smeta?

Kao što sam već rekao, Visa u Srbiji ima višedecenijsku tradiciju i tokom tog perioda ostvarili smo izuzetnu saradnju sa svim bankama i drugim partnerima. Već 30 godina u saradnji sa finansijskim institucijama trudimo se da građanima ponudimo najbolje proizvode i da odgovorimo na potrebe banaka, odnosno njihovih klijenata i tržišta.

Banke su te koje pozajmljuju novac, izdaju kartice, i ostvaruju prvi kontakt sa građanima. Na kraju dana, potrošači glasaju svojim novčanicima i mi verujemo da su brzina, jednostavnost i sigurnost koju Visa pruža ono što nas čini konkurentnim i prepoznatljivim.

Ne treba zaboraviti da i na najnaprednijim tržištima uvek ima prostora za edukovanje potrošača, posebno u današnje vreme naprednih tehnologija i rešenja. Čini nam se da su potrošači u Srbiji danas dosta finansijski pismeniji nego ranije, a to je zajednički uspeh svih učesnika na tržištu elektronskih plaćanja.

Koliko su prevare sa karticama zastupljene u Srbiji u odnosu na globalni trend u Evropi? Kolika su ulaganja kompanije Visa u poboljšanje sistema bezbednosti kartica?

Visa intenzivno i konstantno sarađuje sa bankama i trgovcima širom sveta i naš slogan je: „Sprečiti, zaštititi, reagovati“. Vodimo računa da su podaci potrošača ispravno identifikovani i pre nego što se obavi kupovina. U fokusu je tzv. dinamička identifikacija, gde se prilikom svake transakcije koristi novi podatak koji je jedinstven i nemoguće ga je upotrebiti za neki naredni transfer sredstava.

Ta napredna tehnologija primenjuje se za čipovane kartice prilikom kupovine na POS terminalima, dok je za bezbednost trgovine putem Interneta razvijen servis „Verified by Visa“. Servis omogućava da korisnik pre svake on-line kupovine SMS porukom dobije jedinstvenu i neponovljivu šifru za kupovinu.

Unapređenje globalne platforme za procesiranje – VisaNet, omogućilo nam je da razvijemo nove modele bržeg i preciznijeg otkrivanja zloupotreba Visa platnom karticom. Ta unapređenja mogu da doprinesu identifikaciji 1,5 milijardi dolara u zloupotrebama, što predstavlja poboljšanje za 29 odsto u odnosu na 2009. godinu. Unapređena tehnologija analizira i ocenjuje svaku transakciju i potencijal za zloupotrebu.

Stopa zloupotrebe karticama je na veoma niskom nivou, odnosno blizu istorijskog minimuma, svega 5 centi na 100 dolara i zaista nema razloga za brigu. U kontinuitetu radimo sa bankama na promociji čipovanih kartica i uveravamo se da imaju sve podatke neophodne za obezbeđenje sigurnosti korisnika. Već sam rekao da je više od pola transakcija u Srbiji obavljeno putem tzv. EMV čip kartica.

Ulaganje u EMV čip tehnologiju isplativa je investicija bankama jer daje dodatnu vrednost u sigurnost transakcija na bankomatima, posebno ako govorimo o plaćanju roba i usluga u državama izvan Srbije. Pre svega smanjuje se mogućnost kopiranja, tzv. skimiranja EMV kartice.



Koji bi bili vaši saveti građanima kako da bezbedno koriste kartice, kako na internetu tako i u “fizičkom” korišćenju?


On-line kupovina donosi novo iskustvo za potrošače širom planete, ali kao i u stvarnom, tako i virtuelnom svetu, treba biti oprezan prilikom „odlaska“ u šoping. Iako je stopa zloupotrebe u elektronskom plaćanju danas rekordno niska, pokušaji zloupotrebe postoje. Visa konstantno unapređuje svoj sistem za sigurnost kartica, ali bi i svaki korisnik trebalo da bude oprezan tokom obavljanja on-line kupovine.

Za bezbednu on-line kupovinu, potrošači bi na umu trebalo da imaju sledeće mere opreza:

• Saznajte sa kim poslujete – Kupujte u proverenim on-line prodavnicama kojima verujete. Budite oprezni kada posećujete nepoznate veb stranice koje imaju ponude koje izgledaju „suviše dobro da bi bile istinite“

• Uporedite cene i proizvode pre nego što obavite kupovinu. Ako prvi put posećujete neku stranicu, proverite komentare i utiske korisnika

• Ne zaboravite da proverite URL – Pre kupovine obavezno proverite da li je veb stranica legitimna. Dva puta proverite URL veb stranice pre nego što date svoje podatke o plaćanju. Budite sigurni da stranica počinje sa https://, jer to potvrđuje da stranica ima sigurnu vezu

• Potražite oznaku “Verified by Visa“ – „Verified by Visa“ je servis koji vam omogućava korišćenje lične lozinke da biste zaštitili svoju Visa karticu prilikom on-line kupovine, što pruža dodatnu sigurnost



Takođe, Visa prati mrežu plaćanja Visa karticama kako bi identifikovala prodavce koji imaju dosta sporova u vezi sa karticama. Postoje koraci koje potrošači mogu da preduzmu kako ne bi upali u zamku primamljivih marketinških poruka:

• Proverite da li ste pročitali i razumeli sve uslove pre kupovine

• Obratite posebnu pažnju na „sitna slova“ i pregledajte sva polja pre plaćanja. Greške pri ispunjavanju polja mogu vas obavezati da se pridržavate navedenih uslova

• Uvek pregledajte izveštaje za svoje mesečne troškove kako biste proverili da li imate neovlašćenu potrošnju. Ako otkrijete nešto neobično, odmah kontaktirajte banku koja vam je izdala karticu

• Ako vidite bilo kakve pritužbe za ono što mislite da je „besplatna ponuda“, pokušajte prvo da problem rešite sa prodavcem. Ako ne uspete u tom pokušaju, odmah kontaktirajte banku koja vam je izdala karticu

• Pazite na šta ćete kliknuti – Prevaranti koriste pop-up oglase, ali i legitimne veb stranice kako bi pokušali da ukradu vaše podatke ili novac

• Zaštita – Neka anti-virus i anti-spyware softveri budu ažurirani. Nikada nemojte kliknuti u pop-up prozore ili pratiti stranice koje zahtevaju unos e-mail adrese. Koristite „jake“ lozinke

• Pazite na privatnost – Nikada nemojte slati lične ili finansijske podatke na veb stranice koje ne poznajete i u koje nemate poverenja

Za dodatne savete u vezi sa tim kako da se zaštitite prilikom kupovine putem Interneta, posetite Visa Security Sense veb stranicu.

Koliko je kupovina preko Interneta zastupljena u Srbiji? Gde smo u odnosu na druge zemlje i kakvi su globalni trendovi?

Kada je reč o globalnim trendovima, Visa je nedavno sprovela istraživanje koje pokazuje da je devet od 10 anketiranih potrošača iz osam zemalja sveta kupovalo putem Interneta u poslednjih godinu dana. Da će virtuelne prodavnice u budućnosti imati sve više posetilaca, potvrđuje podatak da je čak 92% ispitanika uvereno da će u narednih godinu dana obaviti on-line kupovinu.

On-line kupovina značajno je promenila, a neminovno je da će i dalje nastaviti da unapređuje iskustvo potrošača širom sveta. Gužve u prodavnicama, dugi redovi i ograničena ponuda artikala neki su od glavnih razloga zbog kojih se sve više kupaca odlučuje za kupovinu putem Interneta.

On-line kupovina omogućava da nabavite sve što vam je potrebno kada i gde god želite i to jednostavnim klikom miša – on-line prodavnice otvorene su 24 sata, sedam dana u nedelji.

Zbog svih prednosti online trgovine, kompanija Visa uspostavila je partnerstvo sa servisom MyUS.com kojim je olakšala kupovinu putem Interneta korisnicima van teritorije SAD-a.

Zahvaljujući partnerstvu sa MyUS-om, korisnici Visa platnih kartica mogu da izvrše plaćanje roba i usluga putem Interneta. Siguran sam da je ova vest veoma obradovala i korisnike u Srbiji jer im se ostvario pristup svim uslugama i pogodnostima koje nude američke prodavnice.

Važno je naglasiti da kompanija za otpremanje pošiljaka MyUS, putem svog ličnog servisa, omogućava internacionalnim korisnicima kupovinu u američkim prodavnicama, uključujući i one koje nemaju mogućnost prekookeanske dostave ili ne prihvataju ne-američke platne kartice.

Najveća prednost on-line trgovine je što možete da kupite proizvod iz bilo koje zemlje sveta, a značajan procenat e-trgovine je prekogranična. Na nekim tržištima u regionu 50 odsto e-trgovine čine internacionale porudžbine. Jedna od prepreka za potrošače u Srbiji je što mnoge kompanije ne dostavljaju robu u Srbiju, ali polako se prevazilaze i te barijere.

Prema rezultatima istraživanja koje je za potrebe Visa-e radila istraživačka kuća Nielsen UK, korišćenje Interneta među populacijom u Srbiji, a koja je u bankarskom sistemu, je na visokom nivou (oko 90 odsto), dok četvrtina njih poseduje pametne telefone. Možemo očekivati da će sa porastom upotrebe pametnih telefona ojačati i segment e-trgovine.

Pri kupovini putem Interneta potrošači i dalje često biraju opciju plaćanja gotovinom, odnosno putem uplatnica, ali nadamo se porastu upotrebe kartica zbog bržeg, lakšeg i maksimalno sigurnog načina plaćanja.

Kao što je poznato, Internet se, među mlađom populacijom, i dalje prevashodno koristi za elektronsku poštu, pretragu i društvene mreže, dok korisnici Visa Premium kartica putem Interneta, na prekookeanskim tržištima kupuju odeću, muzičke diskove i knjige. Značajno je navesti da je popularnost sajtova za grupnu kupovinu u stalnom porastu, a ispitanici sprovedenog istraživanja ih koriste za upoređivanje artikala, kupovinu artikala i aranžmana zabavnog sadržaja, pa čak i odmora, dok se plaćanje uglavnom vrši gotovinom ili kreditnom karticom.

Visa ima odličnu i višedecenijsku saradnju sa bankama, trgovcima i drugim partnerima u Srbiji, kako bi se ovaj segment u budućnosti unapredio, a korisnici dobili sve pogodnosti koje e-trgovina omogućava.



Kakvi su statistički podaci o korišćenju kartica u Srbiji? Da li ih građani manje ili više koriste kako se kriza “zaoštrava”?

Kada govorimo o upotrebi platnih kartica u nezavidnim finansijskim uslovima, onda se mora napraviti razlika između kreditnih i debitnih proizvoda. Na tržištima gde se kreditne kartice više koriste, kao što su recimo Sjedinjene Američke Države i Velika Britanija, pad je bio veći.

Smanjila se njihova upotreba, jer su ljudi manje trošili, ali, s druge strane, nastavili su plaćanje Visa debitnim proizvodima. Značajno je napomenuti da je rast u korišćenju debitnih kartica postojao i tokom krize.

Kada govorimo o nama bližim tržištima, u regionu Jugoistočne Evrope postoji kontinuirani rast transakcija u lokalnim valutama, jer se sve češće plaća elektronski, a ne gotovinski. Naravno, ima dosta prostora za rast, jer je na razvijenim tržištima udeo gotovine u plaćanju između 20 i 30 odsto, a na nekim tržištima u ovom regionu i do 95 odsto i stoga Visa očekuje značajan rast u Srbiji.

Ko vam je, da tako to kažemo, najveća ”konkurencija” u Srbiji – druge kartičarske kompanije, čekovi, gotovina?

Kada je reč o konkurenciji, elektronsko plaćanje se „takmiči” sa gotovinskim i plaćanjem čekovima i zato je najvažnije edukovati potrošače, čak i na najsofisticiranijim tržištima. Visa konstantno ukazuje na prednosti korišćenja kartica, posebno kada je reč o plaćanju malih iznosa i korišćenju plastike za svakodnevne potrebe.

Kao i u svakom drugom biznisu, konkurencija je uvek dobrodošla, a elektronsko plaćanje se najbolje „razvija” kada zaista postoji slobodna i otvorena tržišna utakmica. Usled jake konkurencije javlja se i više inovacija, a troškovi za klijente se snižavaju. Danas postoje različiti načini plaćanja, kao što su e-trgovina, plaćanje mobilnim telefonom, tako da uvek ima mesta da se ljudima ukaže da je elektronsko plaćanje sigurnije nego plaćanje kešom.

Globalna industrija sistema plaćanja prolazi kroz značajne i brze promene, pa se često događa da su nam neke kompanije istovremeno i partneri i konkurencija.

Visa je u Srbiji podjednako zadovoljna saradnjom koju je ostvarila sa svim relevantnim institucijama, kao i fer odnosom koji imamo sa drugim platnim kompanijama.

Od drugih kompanija nas razlikuje veoma razgranata mreža vlasnika kartica, trgovaca i finansijskih institucija, jedinstvena platforma za obradu plaćanja, bogat paket proizvoda i usluga za elektronsko plaćanje, moćan globalni brend, kao i dugogodišnji dobri odnosi sa potrošačima.

Visa stalno unapređuje svoje proizvode, sisteme i servise, a porast broja korisnika je najbolja potvrda da ono što radimo, radimo na pravi način. Tome u prilog ide i podatak da je od svakih 6.75 eur (računajući gotovinu, čekove i druge bankarske transakcije) potrošenih u Evropi, jedan evro te sume plaćen Visa karticama.

1 komentar

  1. User image
    Kovinka 31.05.2013 10:33

    Šta raditi kada ti banka u kojoj imaš otvorene račune i primaš deviznu i našu penziju i kreditno si sposoban, bez objašnjenja ne odobrava Visa karticu?

Ostavi komentar


Pročitao/la sam i prihvatam uslove korišćenja




Povezane teme:
Visa kamatica kartice kreditna kartica kreditne kartice debitne kartice debitna kartica