Tehnologija i digitalni novac su iz temelja promenili način poslovanja, a novi dokaz stigao je nedavno - pet milisekundi je nekome donelo milione dolara.
Prošle srede Fed je prilično neočekivano objavio da neće menjati svoj program kupovine obveznica, a, očekivano, tržište je skoro potpuno mirovalo dok se odluka čekala.
| Doduše, računarska trgovina ima i svojih mana, pa se može čuti o slučajevima kada dođe do greške, a tada samo jedna sekunda košta nekoga više stotina miliona dolara. Prošle godine su algoritmi za brzo automatsko trgovanje kompanije "Najt kepital" koštali firmu 440 miliona dolara. |
To znači da su ogromna sredstva razmenila vlasnike, pre nego što su manje informisani trgovci uopšte znali šta je Fed odlučio. A informacija je do njih stigla optičkim kablom, praktično brzinom svetlosti.
Zvanično se još ne zna kako se to desilo, a iako postoje teorije o "curenju informacija", pre svega se govori o "super-brzoj kompjuterskoj trgovini", o kojoj ljudi samo posredno vode računa, a srce sistema su kompjuterski algoritmi koji koriste dostupne podatke da "donesu odluke" i obave ogroman broj transakcija u jedinici vremena.
Jednom računaru je očigledno trebalo pet milisekundi da obradi informaciju o odluci, donese odluke šta treba uraditi na berzi i obavi sve transakcije - sve to za dve milisekunde manje nego što je bilo potrebno da "zastarela" vest stigne do Čikaga.
Evo i snimka koji pojašnjava kako izgleda "super-brzo trgovanje", u pitanju je samo polovina sekunde:
Ostavi komentar