Cene akcija na domaćem tržištu već dugo su prilično niske, a brokeri umeju da kažu da je “tržište potcenjeno” te da su cene svih akcija zbog ekonomske krize i manjka interesovanja investitora ispod realnih.
Cena većina domaćih akcija svoj maksimum je dostigla 2007. godine, kada je Berza narasla kao balon koji je potom, s prvim znacima krize i recesije, pukao.
| Broker Nedan Gujaničić kaže da bi najbolji savet potencijalnim ulagačima bio da gledaju kompanije koje neguju dobru korporativnu kulturu. On dodaje da, nažalost, takvih nema u izobilju, a kao najpozitivniji egzamplar može da izdvoji Naftnu industriju Srbije, dok nema mnogo drugih svetlih primera. S druge strane, navodi Gujaničić, ima dobrih kompanija, među njima i nekih poznatih vojvođanskih firmi, s visokim profitnim stopama koje ipak nisu dobra prilika za ulaganje jer većinskom vlasniku nije interes da ostane na Berzi već je jasno da želi da otkupi akcije i pobegne s tržišta. |
Danas, šest godine kasnije, cene većine akcija su višestruko niže nego tada.
Tako su, na primer, dve najlikvidnije akcije iz bankarskog sektora, Komercijalna i AIK banka, 2007. vredele desetak puta više nego danas, dok se cena hartija od vrednosti Jubmes banke spustila sa 165.000 na 7.000 dinara.
Retke su akcije koje su, poput Imleka, danas blizu istorijskog maksimuma svoje vrednosti. Slična je situacija i s NIS-om (nedavno je dostigao maksimum od 1.020 dinara po akciji), ali ta kompanija 2007. nije ni bila na Berzi.
Ostavi komentar