Iako je promet u maloprodaji od početka godine do kraja aprila zabeležio simboličan rast u odnosu na isti period lane, posledice pandemijske krize i te kako su osetili trgovci u svim sektorima
Taj dobar rezultat je, tvrde analitičari, posledica rasta u prvom kvartalu, ali su već podaci o prometu u četvrtom mesecu pokazali oštar pad koji je bio i očekivan jer je kretanje građana bilo ograničeno, radno vreme marketa značajno smanjeno a tržni centri i pijace zatvoreni.
Takođe, stranih i domaćih gostiju gotovo da nije bilo, pa je i taj pad u turizmu u velikoj meri uticao na krajnji skor.
– Dodatni razlog za tako izražen pad prometa u maloprodaji tokom aprila, po realnoj stopi od 20,3 odsto je i činjenica da je u drugoj polovini marta došlo do pojačane tražnje posebno osnovnih prehrambenih proizvoda i te sakupljene zalihe smanjile su potrebu za dodatnim većim nabavkama. To je uslovilo i da se na godišnjem nivou, posmatrajući april ove u odnosu na april prošle godine, registruje pad od 18,6 odsto. Istina, gledajući kumulativno, prva četiri meseca ove u odnosu na isti period prošle godine, i dalje smo u pozitivnoj zoni od 2,2 odsto realno, ali je to zahvaljujući posebno rezultatima iz prva dva meseca, pa i pojačane, veštačke tražnje iz druge polovine marta. Ipak, ta kumulativna, pozitivna stopa sigurno će se „istopiti“ kada se u računicu uključe podaci za maj i naredne mesece – kaže za Danas Saša Đogović, analitičar Instituta za tržišna istraživanja (IZIT).
Međutim, nisu svi sektori maloprodaje prošli isto iako je evidentno da su svi zabeležili manji broj kupaca.Tokom aprila nije bilo više tako izražene potrebe za prehrambenim zalihama, a tržni centri gde su prodavnice sa tekstilnom, tehničkom i ostalom neprehrambenom robom, bili su pod ključem. Istina, i da nisu, tražnja za tim proizvodima nije bila u fokusu potrošača.
PITAJ BESPLATNI KAMATICA SAVETNIK KOJI JE KREDIT NAJBOLJI ZA TEBE
– Tačno je da se najmanji pad osetio u kategoriji hrane, pića i duvana, ali je i taj segment tržišta u aprilu, u odnosu na prethodni mesec, bio „tanji“ za čak 13,3 odsto, što je isto „visok“ broj kao i kumulativan, meren u odnosu april ove prema istom mesecu prošle godine, koji se kreće oko 7,4 odsto. Najizraženiji pad je kod motornih goriva, na mesečnom nivou 28,8 odsto, kumulativno čak 35,3 procenta, što je takođe očekivano jer nije bilo međugradskih linija, saobraćaj je bio ograničen – objašnjava Đogović.
On dodaje da do kraja godine svakako očekuje opadanje maloprodajnog prometa.Sliku će, u odnosu na ovogodišnji april, malo popraviti promet motornih goriva, jer je privreda kako tako profunkcionisala, međugradski i gradski prevoz su uspostavljeni a tokom jula biće povećan i domaći turistički promet.– Već u maju verujem da će osetno da poraste tržište goriva i delom neprehrambenih proizvoda, tekstila i ostale robe jer su otvoreni tržni centri. Ali, kako će se nedvosmisleno povećati broj nezaposlenih, ne očekujem da će maloprodajni promet značajnije da ojača. Građani će, ulazeći u susret tim kriznim vremenima, uz one koji će ostati bez posla, racionalnije trošiti, opreznije i ne očekujem da bi maloprodajni promet mogao da dosegne nivo iz prošle godine. Tim pre što će turistički promet, posebno broj inostranih gostiju ipak biti skromniji a on u velikoj meri generiše promet, tako da će do kraja godine u odnosu na 2019. dinamika u maloprodajnom prometu biti sigurno niža – zaključuje Đogović.
Posustajanje
Ekonomisti ne očekuju tako brzi oporavak kada je reč o izvozu, jer naši rezultati zavise od stranih partnera među kojima su najvećim delom zemlje Evropske unije. A one su i pre zdravstvene krize na našem kontinentu, zbog velike povezanosti sa proizvodnjom u Kini, osetile posustajanje privrede. To se odrazilo i na promet u maloprodaji, gde je već u martu zabeležen pad od 10,4 odsto u odnosu na februar, dok je u evrozoni još veći i iznosi 11,2 odsto. Najveći „minus“, kao i u Srbiji, zabeležen je u sektoru neprehrambenih proizvoda i goriva. Najveće stope upisale su Bugarska (18,1 odsto), Francuska (17,4) i Luksemburg (16,4 odsto).
Ostavi komentar