EUR 117,60 USD 106,23 CHF 107,29

Kursna lista


Zvanični kurs Evra za dan 16.09.19. :: 117.6136 rsd

Tekst objavljen: 16.06.2018 14:27        


Kada jedna banka na tržištu ponudi neki novi proizvod, uslugu, ili promeni nešto u dotadašnjem načinu poslovanja, pre ili kasnije to učine i ostale. Poslednjih nekoliko godina štednja u bankama je sve manje atraktivan vid ulaganja novca, ali od nedavno i bankarska usluga „otvaranje i vođenje štednog računa“ dobila je nešto drugačiji oblik.

Da li je kraj štednji u bankama kakvu smo do sada imali

Prva banka na našem tržištu koja želi da svojim klijentima bude „glavna banka“, u kojoj će koristiti ne samo jednu ili dve bankarske usluge, već sa kojom će sarađivati u potpunosti i koristiti čitav spektar različitih usluga je ProCredit banka . U praksi to znači, da u ovoj banci više nije moguće otvoriti običan štedni račun i ostaviti svoj novac, već prvo morate da otvorite jedan od dva računa, a to su Total račun čije mesečno održavanje košta 450 dinara ili Štedni račun koji se plaća 200 dinara mesečno.

„Svim građanima nudimo dva interesantna modela štednje – klasičnu oročenu štednju, kao i našu Flex štednju koja kombinuje sve ključne prednosti oročene i štednje po viđenju. Oba modela štednje dostupna su u okviru Total računa, a ovaj paket račun, osim povoljnih modela štednje, 

Ukupna štednja građana u domaćim bankama iznosi 10 milijardi evra, pokazuju podaci Narodne banke Srbije. Od toga 9,6 milijardi evra, odnosno negde oko 96 odsto štednje je devizna štednja, dok se nešto više od četiri odsto ukupne štednje građana odnosi na dinarsku štednju.

Oko 60 procenata štednje u dinarima odnosi se na štednju koja je oročena na period od godinu dana, dok se 25 procenata odnosi na neoročenu, odnosno na štednju po viđenju. Kada je reč o deviznoj štednji, 62 procenta devizne štednje odnosi na neoročenu štednju, odnosno na devizne depozite po viđenju, dok se 18 procenata odnosi na štednju koja je oročena na period od šest meseci do godinu dana.
omogućava i mnoge druge usluge banke, poput besplatnog obavljanja svih transakcija putem mobilnog i internet bankarstva, pet besplatnih podizanja novca našim karticama na bilo kom bankomatu u zemlji, kao i trenutno najpovoljnijih dozvoljenih minusa na našem tržištu od svega devet posto”, kažu u ProCredit banci.

Kako redakcija finansijskog portala Kamatica saznaje, u drugim bankama ovu novinu za sada neće uvoditi.

„Održavanje štednih računa se ne naplaćuje niti je u planu da počnemo da naplaćujemo ovu uslugu, a što se kamatnih stopa tiče, očekujemo da one ostanu stabilne, uz mogući blagi rast kamatnih stopa na depozite oročene u evrima“, objašnjavaju u Erste banci.

Iz banka Intese kažu da je kod njih, zaključno sa aprilom ove godine, dinarska štednja zabeležila rast u odnosu na isti period prethodne godine, dok su u strukturi depozitnih uloga uočili trend „prelivanja” oročene, u štednju po viđenju.

Iz ove banke najavljuju da će tokom ove godine svojim klijentima omogućiti alternativne vidove investiranja u fondove koji ulažu u imovinu denominovanu i u dinarima i u evrima, a koji će imati potencijalno veće prinose u poređenju sa tradicionalnim bankarskim proizvodima, srazmerno nivou rizika koji su klijenti spremni da prihvate, uz profesionalno upravljanje sredstvima.

Takođe dodaju da nemaju u planu da u dogledno vreme menjaju štedne uslove.

I u NLB banci objašnjavaju da je otvaranje i vođenje štednog računa besplatno za klijente i da u narednom periodu ne planiraju uvođenje naknade za ovu uslugu.

„Očekujemo da će u narednih godinu dana kamatne stope ostati na sadašnjem nivou. Kada govorimo o evrima, do promena može da dođe tek usled eventualnog povećanja referentne kamatne stope Evropske centralne banke. Sudeći po aktuelnoj situaciji, ne očekujemo takva kretanja, niti bilo kakva globalna koja bi uzrokovala promene na našem tržištu i, posledično, značajnije promene kamate na srpsku valutu“, smatra Vlastimir Vuković, član IO NLB banke.

Najveći udeo u ukupnoj devizne štednje u bankama u Srbiji čini štednja u evrima. Oko 4,5 procenata je štednja u američkim dolarima, dok 3,5 posto štednja u švajcarskim francima.

1 komentar

  1. User image
    Cacanin 12.06.2018 20:36

    Posle 16 god saradnje sa ovom bankom prestao sam saradnju jer megalomanija je bolest.Ne znam od onako dobre banke da malim privrednicima omoguci da uvecaju proizvodnju doslo se do bezobraznih cifara za odrzavanje racuna i cene naloga koja je naglo pocela sve vise da raste.Podsetili su me na drzavu koja je isto tako kroz akcize enorno ppvecala cenu goriva tagodje bezobrazno dok cena na svetskom trzistu vecodavno pala.Ali bezobrazluku kraja nema...

Ostavi komentar


Pročitao/la sam i prihvatam uslove korišćenja




Povezane teme:
štednja građana banke kamatica istraživanja kamatica štednja po viđenju oročena štednja

Kalkulator dozvoljenog minusa
Dozvoljeni minus
Nedozvoljeni minus
dana