Zemlje iz regiona jugoistočne Evrope, imaju nekoliko prednosti u suočavanju sa predstojećom ekonomskom krizom, a samo sedam od 11 zemalja jugoistočne Evrope moći će sledeće godine da obnovi BDP-a na nivo od 2019. godine, pokazuju najnovije analize
Kakav je uticaj krize izazvane pandemijom virusa COVID-19 na zdravstvene sisteme i ekonomije 11 zemalja jugoistočne Evrope i kakva su predviđanja za njihov oporavak? Ovo je tema poslednje analize SeeNews – vodeće biznis platforme u regionu.
Izveštaj „COVID-19 i jugoistočna Evropa: Inicijalna predviđanja u borbi sa krizom“ obuhvata sledeće zemlje: Srbiju, Crnu Goru, Kosovo*, Bosnu i Hercegovinu, Hrvatsku, Severnu Makedoniju, Sloveniju, Bugarsku, Albaniju, Moldaviju i Rumuniju. Analiza je zasnovana na 11 ključnih indikatora: zaštitne mere, ekonomske mere, oporavak GDP-a, izloženost riziku duga, industrijska proizvodnja, kreditni rejting, sektorski rizik, uvećanje bruto dodate vrednosti, tržište rada, poreski rizik i izvozni rizik.
Kako se navodi u saopštenju, analiza predstavlja trenutni sažetak situacije i pruža prognozu zasnovanu na do sada preuzetim merama oporavka u ovih jedanaest zemalja.
Podaci pokazuju da zemlje iz regiona jugoistočne Evrope, imaju nekoliko prednosti u suočavanju sa predstojećom ekonomskom krizom.
„Prvo, većina zemalja je imala nizak stepen javnog duga u trenutku kada je proglašeno vanredno stanje. To je zemljama dalo mogućnost da primene sveobuhvatne ekonomske mere za podršku preduzećima i pojedincima bez prevelikog pritiska na javne dugove. Kada se govori o zdravstvenoj zaštiti, većina zemalja jugoistočne Evrope postupila je odlučno i brzo na početku pandemije, preuzimajući stroge mere zaštite od virusa. U vreme kada su države širom sveta ponovo otvorile svoje ekonomije, stopa zaraze Korona virusom u regionu bila je daleko ispod globalnog nivoa. Ostaje da se vidi, da li će ovi početni dobri rezultati se i održati imajući u vidu razvoj situacije u nekim zemljama jugoistočne Evrope“, navodi se u obrazloženju.
Kako ističu, uporedo sa svim prednostima, region je na početku krize bio podložan i određenim rizicima.
„Većina zemalja u regionu se u velikoj meri oslanjala na sektore koji su za potrebe ovog izveštaja dobili naziv „gubitnički sektori“ – to se odnosi na industrije za koje se očekuje da snose teret ekonomske krize koju je izazvala pandemija virusom COVID-19. Sa druge strane, postoje sektori koji će se pojaviti kao „pobednički“ ali većina njih predstavlja premali udeo u bruto dodatoj vrednosti ekonomija zemalja jugoistočne Evrope, kako bi se napravio značajan kontrabalans negativnim efektima krize“, naglašavaju u saopštenju.
Taj nesrazmerni odnos između gubitničkih i pobedničkih sektora, kako dodaju, čini regiju jugoistočne Evrope posebno podložnom sektorskim rizicima, a neke se ekonomije neizbežno suočavaju sa problemima zapošljavanja, kao i fiskalnim rizicima koji proizilaze iz odlaganja i umanjenja poreza.
Srbija
Srbija bi trebalo da vidi oporavak BDP u 2021. godine, iako je zemlja izložena velikom riziku od gubitka sektora koje je najviše pogodila pandemija virusa COVID-19. Uz to, Srbija je jedna od tri zemlje gde je pad prihoda od poreza veliki, jer ti isti sektori, stvaraju više od polovine svih poreza u zemlji.
Albanija
Zahvaljujući snažnom poljoprivrednom sektoru, Albanija je najbolje pozicionirana od svih 11 ekonomija obuhvaćenih u izveštaju, u pogledu prilika za ublažavanje uticaja ekonomske krize izazvane pandemijom. U pogledu slabosti, paket mera koje je vlada najavila u vezi sa krizom iznosi 2,8 odsto BDP-a, što predstavlja jedan od najnižih procenata u celom regionu jugoistočne Evrope.
Bosna i Hercegovina
Bosna i Hercegovina je bila među srednje uspešnim zemljama u inicijalno primenjenim restriktivnim merama povodom pandemije COVID-19. Kada je u pitanju ekonomska aktivnost, ekonomija BiH ima srednji nivo rizika oporavka BDP-a u 2021. godini, na nivo pre pandemije virusa COVID-19. Zanimljiva je činjenica da je u mesecima kada su postojale mere zatvaranja, BiH bila zemlja sa drugim najmanjim padom u industrijskoj proizvodnji.
Bugarska
Bugarska je među zemljama u jugoistočnoj Evropi koja ima srednji rizik od oporavka BDP-a u 2021. godini na pre pandemijski nivo. Jedan od faktora koji utiče na to je zavisnost zemlje od izvoza. Bugarska ima drugi najveći odnos učešća izvoza u BDP u 2019. godini (posle Slovenije). S obzirom na nemogućnost da se predvidi razvoj pandemije, nesigurnosti u kanalima distribucije i mogućnost od zatvaranja trgovine čine ekstremni rizik za ekonomiju. Fiskalne i monetarne mere za ograničavanje negativnih efekata krize čine do 10,7 odsto BDP-a što stavlja ovu zemlju na treće mesto u regionu posle Slovenije i Srbije. Važno je napomenuti da neke od ovih mera imaju za cilj jačanje bankarskog sistema i nisu direktno usmerene ka stimulaciji ekonomije.
Kosovo*
Kosovo* je na početku srednje uspešno sprovelo mere zatvaranja u vezi sa pandemijom virusa COVID-19. Početni paket ekonomskih mera koji je najavila vlada zaostaje za većinom zemalja u regionu jugoistočne Evrope i iznosi 2,8 odsto u odnosu na poslednji godišnji BDP. Sa druge strane, za Kosovo* se očekuje da će oporaviti svoj BDP u 2021. godini i da će vratiti na nivo od 2019. godine.
PITAJ BESPLATNI KAMATICA SAVETNIK KOJI JE KREDIT NAJBOLJI ZA TEBE
Moldavija
Moldavija je jedna od dve zemlje jugoistočne Evrope (pored Albanije) koja je zahvaljujući poljoprivrednom sektoru, u povoljnijem položaju u pogledu ekonomskog ublažavanja uticaja krize izazvane pandemijom. Ipak, Moldavija je druga najlošije pozicionirana zemlja jugoistočne Evrope u pogledu izloženosti riziku izazvanog COVID-19 situacijom, merene udelom potrošnje i formiranja bruto kapitala.
Rumunija
Tržište rada u Rumuniji je među najbolje pozicioniranim u celom region jugoistočne Evrope usled veoma niste stope nezaposlenosti pre proglašenja pandemije COVID-19. Kao posledicu toga Rumunija ima skoro punu zaposlenost, pa ipak, niska stopa nezaposlenosti teško će nadoknaditi uticaj pandemije na ekonomiju i neće je vratiti na nivo iz 2019. godine u narednoj godini. Rumunija je jedna od onih zemalja za koju se ne očekuje da u potpunosti obnovi nivo BDP-a u 2021. godini.
Severna Makedonija
Severna Makedonija je zemlja koja je pokazala najniže rezultate u jugoistočnoj Evropi u pogledu početnog zatvaranja u vezi sa pandemijom virusa COVID-19. Stepen zaraženosti je bio iznad svetskog proseka čak i sredinom juna, pre nego što je došlo do naglog povećanja slučajeva u regionu. Zemlja je srednje izložena očekivanim gubicima iz sektora koji su najranjiviji pandemijom virusa COVID-19.
Slovenija
Slovenački početni ekonomski paket odgovora na krizu predstavljao je 13,4 odsto BDP-a, postavljajući je na prvo mesto u regionu jugoistočne Evrope. Vlada se nada da će ove mere uspeti da ublaže uticaj krize, s obzirom da su početne prognoze stavljale zemlju među one koje neće oporaviti svoj BDP na pre pandemijski nivo u 2021. godini. Ipak, Slovenija je najmanje izložena BDP šoku koji dolazi iz privatne potrošnje i bruto kapitalnih izdataka. Ove dve komponente su činile samo 52 odsto BDP-a u 2019. godini, davajući zemlji dovoljno prostora u suočavanju sa pandemijom.
Hrvatska
Hrvatska je među zemljama sa najboljim rezultatima u početnom periodu kada su trajale restriktivne mere u vezi sa pandemijom virusa COVID-19 i mogu se pohvaliti sa najmanjim procentom zaraženih u jugoistočnoj Evropi sredinom juna, pozicionirajući zemlju u povoljan položaj čak i nakon što je broj slučajeva počeo da raste u regionu.
Iako je među nekoliko zemalja za koje se očekuje da neće moći da dostigne BDP nivo koji je bio pre pandemije u 2021. godini, tržište rada bi trebalo u velikoj meri da se vrati na pre pandemijski nivo u narednoj godini, sa očekivanim procentom nezaposlenosti od 8 odsto.
Crna Gora
Analiza pokazuje da se očekuje da će Crna Gora biti jedna od zemalja jugoistočne Evrope koja je najteže pogođena recesijom izazvanom pandemijom virusa COVID-19, kako u pogledu jačine tako i u pogledu trajanja, s tim u vezi je malo verovatno da će svoj BDP u 2021. godini vratiti na pred pandemijski nivo. Osim toga, početni paket fiskalne podrške je nizak u poređenju sa regionalnim i evropskim, a nedostatak ukidanja kamatnih stopa takođe može sprečiti brzi oporavak investicija i potrošnje. Međutim, reakcija vlade na krizu ocenjena je pozitivno u oblastima monetarne politike, sektorske politike, podrške malim i srednjim preduzećima i očuvanja zaposlenosti.
Ostavi komentar