EUR 118,03 USD 103,62 CHF 104,44

Kursna lista


Indikativni kurs Evra na dan 16.08.18. :: 118.0139 rsd

Tekst objavljen: 04.06.2013 11:11        


Domaći potrošači taman su se izborili s povećanim troškovima za majske praznike, a slede novi. Oni koji rade i primaju makar skromnu platu, išli bi na letovanje. Drugi su svesni toga da o provodu na morskom žalu mogu samo sanjati: znaju da ih već na jesen čekaju povećani izdaci zbog zimnice i početka školske godine.

Administrativna zabrana na platu - najbolji d(r)ug

Za takve izdatke, koji su veliki za platu a većini mali za kredit i višegodišnju otplatu, ostaje pitanje kako se na kratak rok najracionalnije zadužiti. Na raspolaganju su čekovi, zatim nabavka svega potrebnog preko administrativne zabrane, a tu su i kartice koje troškove dele na rate.

Ček na poček je zgodan izum, ako banka daje čekove. Većina kuća je broj ograničila shodno prihodu na računu plus dozvoljeni minus. A to ne mora uvek da se poklopi s troškovima koje klijent želi da naparavi, mada je u tom slučaju dobro poslušati banku. Veće zaduživanje na kratak rok može klijenta odvesti u nedozvoljeni minus, gde su kamate astronomske.
Izgleda da je baš potonje nešto što vredi proučiti pre nego što se donese konačna odluka. Svi koji se zadužuju treba da imaju na umu da je promet u Srbiji stalno u padu te da će im trgovci i vlasnici agencija izaći u susret koliko god to mogu u skladu s propisima.

Najjednostavniji način zaduživanja je administrativna zabrana.

Preduzeće ili sindikalna organizacija sklopi ugovor s nekom kompanijom i zaposlenima se račun deli na rate. Kada nema plate, nema ni rate pa kompaniji koja je na takav način kreditirala zaposlene iz nesolventnog preduzeća ostaje samo da žali slučaj.

Zato agencije i trgovačke kuće sve češće proveravaju preduzeća čijim zaposlenima daju takve zajmove.

Ostaju kartice. Na one tipa "rivolving" su se mnogi opekli. Klijentima banke već duže nude "instolment" kartice. Tu se trošak deli na nekoliko rata, uglavnom od tri do šest pa i više. Pojedine banke na te rate naplaćuju kamate, a druge proviziju. Teško je reći šta je povoljnije, tek, troškovi su unapred poznati.
Privatne firme su, uglavnom, na lošem glasu. Najbolje se kotiraju zaposleni u opštinskim, pokrajinskim ili republičkim organima. Ne stoje loše ni agencije, a poželjna su i javna preduzeća.

Bankari tu pojavu smatraju nelojalnom konkurencijom. Pojavi im se klijent s celom platom, dobije zajam a posle se ustanovi da zbog gomile administrativnih zabrana ne može redovno da izmiruje obaveze iako, kada je podnosio zahtev za zajam, ti troškovi nisu mogli biti evidentirani.

U Kreditnom birou Srbije prate samo podatke vezane za finansijske institucije. Predviđeno je da jednog dana u sistem praćenja uđu i troškovi vezani za trgovačke kuće i njihovi aranžmani s potrošačima, ali to je tek plan.

2 komentara

  1. User image
    Goran 21.08.2014 4:31

    I nije najbolji drug.Uvek problemi,Evo o cemu se radi.Moja firma je sklopila ugovor o medjusobnoj saradnji sa bankom.Ponuda gotovinski kredit na 12 meseci.Podneo sam zahtev u Julu platu primam5 i 20 u mesecu.Prva rata po ugovoru rec je o administrativnoj zabrani je zadnji dan u sledecem mesecu 31.08.2014. 20.08.14 obracunski radnik nije aktivirao adm,zabranu jer nije dospela rata i tu se stvorio veliki problem i licno direktorka banke insistirala na gotovinskoj uplati do kraja meseca sto po ugovoru nisam u obavezi vec naredno primanje 05.09/14 treba da se aktivira admi. zabrana.Ko je ovde u pravu?

  2. User image
    Ana Pavlović 19.10.2017 8:54

    Radim u osnovnoj skoli kao učiteljica. Zahvaljujući administrativnim zabranama mogli smo sebi priuštiti kupovinu određenih stvari na rate. Od ovog meseca nam je to uskraćeno. Radnice u računovodstvu nam vise nece dozvoljavati takav nacin kupovine jer im nije u opisu radnog vremena i da su do sada to radile samo zahvaljujući svojoj dobroj volji. Sve prebacuju na predstavnika sindikata nase skole.
    Pitam: Da li je to po zakonu?
    Kome da se obratim i saznam da li je sve to u redu?
    Hvala

Ostavi komentar


Pročitao/la sam i prihvatam uslove korišćenja




Povezane teme:
dužnici zaduživanje zaduženost dugovi krediti čekovi kupovina čekovima kartice kartica Srbija kupovina