Tekst objavljen: 14.08.2013 9:30        


"A kako možete da očekujete da ima svih brojeva, kada je ovoliko sniženje?”, odgovorio nam je prodavac obuće u jednoj novosadskoj radnji kada smo zatražili sandale broj 38. Ostali smo i bez sandala i bez teksta – “ovoliko sniženje” iznosilo je tek 20 odsto.

Il’ su sniženja lažna, il’ mi ne znamo da računamo

Na komentar da nije u redu da pred kraj letnje sezone popust bude minoran, a da je pride izlog te radnje izlepljen obaveštenjima o sniženju od 50 odsto, trgovac je ljubazno dao objašnjenje – upola jeftinije može se dobiti drugi par obuće, a ako pazarite samo jedan, onda ste “dobri” 20 odsto.

Sniženje kao nigde na svetu
Trgovci zavaravaju kupce i takozvanim stalnim akcijama, gde tokom cele godine stoji natpis „stalno sniženje od 50 odsto“. – To je očigledna prevara koja ne postoji nigde u svetu. U tom slučaju nemoguće je ne postaviti pitanje od koje cene se skida 50 odsto ako je sniženje non-stop – kaže Goran Papović. Udruženje trgovine pri Privrednoj komori donelo je ranije akt, kojim se iz ugla fer konkurencije uređuje oblast sniženja cena. Po njemu – ne može biti stalnih rasprodaja.
Na obližnjoj radnji ženske konfekcije domaćeg proizvođača takođe je stajalo obaveštenje o popustu od 50 odsto, međutim, ni na jednoj haljini, suknji ili bilo kojem drugom odevnom predmetu nije pisala pređašnja cena. Ostalo je da verujemo prodavačici na reč da je popust zaista toliki.

Manje nas je iznenadilo to što su u nekim izlozima stajale za 30 ili 50 odsto snižene cipele koje u istim tim radnjama viđamo već dve-tri godine – to je, izgleda, poseban specijalitet naših trgovaca.

Uz kakvu matematiku nije baš najjasnije, ali dobrom “šoping oku” ne može promaći da cipele koje su pre dve godine koštale oko 8.000 dinara, i sada, na sniženju od 30 odsto koštaju isto.

Trgovci, kako se verovatno svako od nas mogao uveriti, pribegavaju starim oprobanim trikovima da, najpre određenoj robi osetno podignu cene, a potom je spuste, zapravo na realnu cenu.

To nije slučaj samo kod garderobe. Recimo, početkom sedmice povećaju cene svežeg mesa 100 dinara, a za vikend najave pojeftinjenje od 30 dinara. Uveren da je u vikend-kupovini uštedeo, potrošač, u stvari, plaća više.

U potrošačkim organizacijama navode i druge trikove kojima pribegavaju trgovci, kao što su oni da snize cenu robe koja se inače ne prodaje, da na akciju stave male količine, da rasprodaju stare modele...

Ostavi komentar


Pročitao/la sam i prihvatam uslove korišćenja




Povezane teme:
zaštita potrošača prava potrošača popusti kupovina sa popustom sniženja proizvodi na sniženju pojeftinjenje potrošači kupovina

Kalkulator dozvoljenog minusa
Dozvoljeni minus
Nedozvoljeni minus
dana