Konkurencija u Srbiji nije problem, jer konkurencije nema. Posebno je to izraženo u trgovini, gde se nedostatak velikih svetskih prodavaca najviše oseća u cenovnicima.
Hrana je inače najbolnija tačka kućnog budžeta. Prosečno porodica, barem prema statistici, odvaja 43 odsto ukupnih primanja samo na kupovinu namirnica. Kako bi pokrili samo najosnovnije izdatke iz potrošačke korpe, potrebna je plata i po.
| Spajanje slovenačkog Merkatora i hrvatskog Agrokora značilo bi da će u Srbiji raditi samo dva velika trgovca - belgijski Delez i hrvatska Idea. Najave dolaska poznatih trgovinskih kuća iz Evrope i sveta zasad bila su samo prazna obećanja. Za razliku od svih zemalja u okruženju, u Srbiji i dalje nema nijednog objekta nemačkog Lidla ili Bile, kao ni francuskog Karfura. |
Naši potrošači sigurno ne bi plaćali ovoliki danak cenama kada bi, kako ističu stručnjaci, postojala veća konkurencija među trgovcima. To je ključni uzrok za paprene cenovnike na našem tržištu, ali razloga ima puno.
- Najvećim delom, razlog za ovako visoke cene je što nemamo dovoljno konkurencije u oblasti trgovine - kaže Danilo Šuković, ekonomista. - Precenjen je i kurs dinara, a da je on realan i bile bi u odnosu na inostranstvo i povoljnije cene. Drugo, samo nekoliko većih trgovinskih lanaca pokriva tržište i ne postoji efikasna infrastruktura od proizvođača do potrošača.
- Najveći problem je nepostojanje zdrave konkurencije - kaže Vera Vida, predsednica Centra potrošača Srbije. - Imamo par trgovinskih lanaca, koji drže dve trećine tržišta, a kada bi bila veća ponuda, a time i niže cene, verovatno bi i potrošači kupovali tamo gde je povoljnije, što bi primoralo ostale da se prilagode ukoliko žele profit.
E nije valjao Mišković... E sad je kasno...