Da srpski proizvodi zbog loše ambalaže teško prolaze u inostranstvu, kako je ukazao direktor danske firme „Balanced food” Kim Breting, potvrđuju i naši dizajneri.
S druge strane, oni kažu da se loše upakovana hrana kod nas bolje prodaje jer deluje jeftinije, a osiromašeni građani oklevaju i da priđu proizvodu čija ambalaža izgleda skupo.
| Najbolje urađeni dizajn pakovanja, prema mišljenju Slavimira Stojanovića, jeste ambalaža za “bakinu tajnu”, koju je radila agencija Piter Gregson iz Novog Sada. - Oni nisu jedini s dobrom idejom. Puno dizajnera kod nas ima vrhunske ideje koje je teško prodati, jer klijent osmisli nešto sam i na tome insistira. Ali ova agencija je jedina koja glatko odbije klijenta koji neće da uradi kako su oni zamislili. To je luksuz u svetu dizajna i više nam treba takvih studija - zaključuje on. |
U svetu je logika drugačija. Tamo kvalitetno upakovan proizvod nudi obećanje dobrog, dok sve što je ružno dizajnirano ne obećava i ne privlači kupce.
- Studirao sam u Švedskoj, pa odlično znam da su tako razvijena tržišta izuzetno zahtevna. Njima je pakovanje integralni deo kupovine. Potrošaču kvari ugođaj sve što je ružno kupio, iako je unutra kvalitetan i ukusan proizvod. Na rafovima ima toliko sličnih proizvoda po istoj ceni i naravno da će tamošnji kupac da se uhvati za ono što mu izgleda bolje. To je luksuz koji mi ne poznajemo jer se borimo da preživimo - priča Stojanović.
On dodaje da domaći proizvođači treba da budu svesni da ako naši proizvodi nisu dobro upakovani “ne mogu uopšte da zaigraju na tom tržištu”.
Ostavi komentar