Euforija je i zvanično počela. Većina banaka je već objavila svoje ponude kojima tokom Nedelje štednje pokušavaju da privuku što veći broj štediša.
| SVE O PONUDAMA BANAKA I KAMATNIM STOPAMA - NEDELJA ŠTEDNJE 2012. |
Banke su mahom juče kasno popodne i danas objavile svoje ponude u Nedelji štednje, ali očekivano ima i banaka čije su ponude izostale.
Naime, nekolicina banaka sem što nema posebne marketinške aktivnosti vezano za Nedelju štednje, nema ni posebnu ponudu za postojeće i eventualno nove štediše.
Tako su Komercijalna banka, Banka Inteza i Rajfajzen, barem za sada, zadržale svoju standardnu ponudu i kamatne stope nisu ni više ni manje u odnosu na period od pre mesec dana.
Komercijalna banka za deviznu oročenu štednju u evrima nudi EKS u rasponu od 1.36 odsto do 4.32 odsto za oročenje na 36 meseci, a za dinarsku štednju EKS od 7 odsto za mesec dana do 11 odsto za oročenje na 36 meseci.
Banka Inteza za dinare dajeEKS od 7 odsto za mesec dana, odnosno 10 0dsto za oročenje od godinu dana. Za štednju u evrima raspon EKS-a je od 1.7 odsto na mesec dana do 4.28 odsto sa rokom od 36 meseci.
Rajfajzen banka svoju ponudu već duže vreme i zvanično objavljuje prema iznosu štednje, tako da za štedne uloge do 6.000 evra dobijate EKS u rasponu od 1.06 odsto do 3.51 odsto (rokovi od mesec do 36 meseci), odnosno za uloge do 600.000 dinara EKS u rasponu od 5 odsto do 9.5 odsto.
| SVE O PONUDAMA BANAKA I KAMATNIM STOPAMA - NEDELJA ŠTEDNJE 2012. |
Kamate u ovoj tabeli su zaista niske. Zasto niske ? Ako je procenjena inflacija u zoni evra u 2012., 2,5% i najverovatnije bar 1,5% preneta za dobar deo 2013., daje razliku od 1 do 2% realne kamate koje bi stedise dobile za svoje uloge. Znaci kvantitativno niska, odnosno slicna kao u zemljama sa daleko manjim rizicima i mnogo vecim alternativnim mogucnostima ulaganja. Sledeci je rejting zemlje, koji je oboren na BB-, sto je jasna poruka investitorima, a i vladi da ce ubuduce manje moci da racuna na njihov kapital, a vise na sopstveno zaduzivanje. Dalje, rizici unutar bankarskog sistema zemlje su kulminirali krizom sa "Agrobankom", koja je uz malu pomoc "RBV "mogla da bude i vise od inicijalne kapisle, jer mogucnosti budzeta i nisu mnogo vece. I niko tu ne moze da tvrdi da je taj problem (nelikvidnosti) trajno prevazidjen, jer da je neko i znao za isti, njega ne bi ni bilo, a koliko ih jos ima skrivenih ? Na kraju ne treba ni navoditi koje su realne mogucnosti drzave da zaista garantuje za stednju do 50,000 EUR. Prema tome situaciji treba pogledati u oci i reci istinu. Drzati neki ozbiljniji novac u banci, za ovih par procenata realne stednje, uz sve navedeno je ipak veliki rizik, ali rizik koji izgleda u ovom trenutku nema alternativu za mnoge. Nazalost fokus kritike NBS i medija je usmeren na dosadasnju visinu kamatnih stopa (koje su ipak odgovarale uslovima u Srbiji), a mnogo manje na "alavost" drzave, koja oporezujuci kamate na devizne depozite ponovo oporezuje prihod od dohotka koji je vec oporezovan.
Euforija je pocela... Milioni gradjana Srbije hrle u banke da stave na stedju svoje milionske viskove novca...a onda je zazvonio alarm za budjenje...