Korišćenje elektronske pošte i društvenih mreža (Fejsbuk, Tviter) donelo je i veću izloženost različitim finansijskim prevarama. Uobičajeni naziv za elektronsku poruku koja sadrži finansijsku prevaru je „skem” (eng. scam). Prevara se zasniva na finansijskoj ponudi koju ćete dobiti poštom, telefonom ili najčešće elektronskom poštom i društvenom mrežom.
Ovakve ponude uvek u sebi sadrže obaveštenje o lakom i brzom bogaćenju na različite načine. Njihovi autori navode da žive u stranim zemljama i obično se predstavljaju kao doktori, generali, ministri, često i kao deca ili udovice poznatih ljudi kojima treba pomoć da prebace ogromna novčana sredstva iz svoje zemlje.
| Imajući u vidu da se nemali broj građana javlja Narodnoj banci Srbije sa pritužbama na rad različitih agencija koje se bave prikupljanjem depozita i njihovim kreditiranjem, potrebno je znati da u skladu sa Zakonom o bankama, depozitnim i kreditnim poslovima mogu da se bave samo banke koje poseduju dozvolu za rad Narodne banke Srbije. Svako ko se neovlašćeno, bez dozvole za rad Narodne banke Srbije, bavi primanjem depozita, odnosno kreditiranjem, čini krivično delo, za koje je zaprećena kazna zatvora u dužem trajanju. Pored činjenice da je odobravanje kredita od neovlašćenih lica nezakonito i predstavlja krivično delo, ono vodi građane i njihove porodice u direktnu finansijsku propast. |
Od vas se traži da date podatke o svom računu i platite taksu kako bi mogla da se izvrši uplata tog novca na vaš račun, od koga ćete dobiti znatan deo (nekada pominju i 50 odsto).
Naravno, jedini novac koji stvarno postoji je onaj koji ćete vi uplatiti na ime lažne takse ili naknade za transfer novca. Kada „nasednete” na prevaru i uplatite novac na ime ovih troškova, obično se od vas traži i dodatna uplata.
Međutim, najveću opasnost predstavlja činjenica da ste dali podatke o svom bankovnom računu i da postoji mogućnost i rizik da sa njega budu skinuta sva raspoloživa novčana sredstva.
Pored ovog načina prevare, često su u upotrebi i obaveštenja da ste dobili na lutriji, ponude za brzo bogaćenje, molba za novčanu pomoć, ponude za kupovinu isceliteljskih lekova i druge.
Kao i prva, sve podrazumevaju plaćanje unapred za „naknade” i „troškove”. U celom svetu, pa i kod nas je sve prisutniji problem krađe identiteta, posebno na društvenim mrežama. Nakon što neko nelegalno izvrši pristup vašem profilu na društvenoj mreži, u prilici je da sa njega vašim prijateljima pošalje molbu za novčanu pomoć. Ova molba biće upućena u vaše ime, ali broj računa na koji sredstva treba da se uplate je naravno u vlasništvu izvršioca prevare.
Imajte u vidu da su poruke ove vrste obično pune gramatičkih grešaka i pravopisnih nepravilnosti.
Kako treba da postupite kada dobijete „skem” poruku?
Najbolji način da se zaštitite od ove vrste prevare je da ne odgovarate na primljenu elektronsku poštu ili poruku. Ukoliko odgovorite pošiljaocu da ne želite dalji kontakt, time ćete samo potvrditi svoj identitet i ohrabriti ga da nastavi komunikaciju sa vama.| Kako Narodna banka Srbije vrši nadzor nad poslovanjem banaka, društava za osiguranje, društava za upravljanje penzionim fondovima i davalaca finansijskog lizinga, ali ne i nadzor nad ostalim pravnim licima, građani treba da znaju da Narodna banka Srbije ne može, niti je to u njenoj nadležnosti, da zaštiti njihova prava ukoliko svoja novčana sredstva budu poveravali licima koja nisu banke, ili pak od njih budu uzimali kredite. |
Takođe, nemojte ostavljati svoje lične podatke na nepouzdanim veb-stranicama.
Budite oprezni prilikom elektronskih uplata i zatvarajte svoj nalog nakon obavljene transakcije. Svoje naloge na društvenim mrežama morate čuvati kako ne bi bili zloupotrebljeni. Budite vrlo oprezni kada dobijete poruke od nepoznatih osoba.
Ako je ponuda previše dobra da bi bila istinita, onda je upravo suprotna – lažna.
Ostavi komentar