Ulje, začini, slatkiši, toalet-papir i prašak za veš samo su neki od proizvoda poreklom iz Srbije koji su jeftiniji u regionu nego kod nas. Niže cene na tim tržištima proizvođači pravdaju borbom sa konkurencijom i kursnim razlikama, ali i monopolima na domaćem tržištu.
Ova praksa traje već nekoliko godina. Tačno je da je PDV u Crnoj Gori nešto niži nego u Srbiji, ali je u Hrvatskoj, zato, viši. Pritom, da bi roba dospela na tamošnje rafove, za nju treba platiti troškove transporta i skladištenja, u cenu treba da se ugrade i trgovci, a sve to košta.
Pa ipak, kada se sve sabere, cene srpskih proizvoda u tim zemljama niže su nego kod nas.
Razlike postoje u cenama hrane, kućne hemije, ali se po nižoj ceni mogu pazariti i tekstil, gume i drugi proizvodi.
Vojislav Stanković, savetnik u PKS, objašnjava da su niže cene način da se naši proizvođači pozicioniraju na tržištima na kojima nisu lideri. 
- Agrarni budžeti okolnih zemalja su veći, kao i premije za mleko koje su u BIH, na primer, 14 dinara, a kod nas sedam. Samim tim, njihovi proizvodi su konkurentniji, pa naši proizvođači moraju da nađu način da im pariraju - kaže Stanković.
U organizacijama potrošača, sa druge strane, veruju da građani Srbije kroz više cene zapravo plaćaju marketing ovdašnjih proizvođača na okolnim tržištima.
Ostavi komentar