Tržištu Srbije više nego ikada nedostaju prodavnice hrane sa nižim cenama - diskontni lanci. Iako svake godine najavljujemo njihov dolazak, zaobilaze nas u velikom luku. Da li razloge nedolaska treba tražiti u neuređenom tržištu, komplikovanoj mreži administracije ili u njihovoj proceni da je džep prosečnog potrošača u Sr
Stručnjaci, međutim, smatraju da je naš glavni problem zatvoreno tržište pod jakim uticajem moćnih kartela. Do kupaca stalno stižu informacije da su određeni lanci zainteresovani za naše tržište, a njihov dolazak se godinama odlaže.
| Najveći deo maloprodajnog prehrambenog tržišta od super do megamarketa u Srbiji u rukama je stranaca. Belgijanci su preuzeli Maksi i Tempo, Slovenci „drže“ ovde Merkator i Rodu, drugi po veličini trgovinski lanac, slede Hrvati koji su otvorili Idea trgovine, pa Grci sa Superverom, Francuzi sa Intereksom... |
Planira se da se prva robna kuća Ikee gradi na Novom Beogradu, a kasnije i na ulazu u Beograd. Potom ide Niš, pa Novi Sad. Peti objekat gradiće se između Čačka, Kraljeva i Kragujevca. Kada se otvara prvi njihov salon, sada niko ne želi da precizira.
Sinonimi za povoljnije kupovine u Evropi su Lidl i Aldi. Nemački internacionalni diskontni lanac Lidl registrovao je svoje preduzeće u Srbiji pre gotovo dve godine, ali još se ne precizira kada će otvoriti prodajne objekte. Jedino je poznato da su kupili zemljište u nekoliko gradova i da će istovremeno otvoriti sve svoje maloprodajne objekte.
Lidl planira da uloži u narednom periodu oko pet miliona evra u Srbiji. Prvi korak je već napravljen - kupovina zemljišta u Zrenjaninu, Subotici, Valjevu, Nišu, a ranije je saopšteno da će supermarket u Novom Sadu biti završen naredne godine.
Ta kompanija užurbano bira i lokacije po drugim gradovima. Do sada su ispitivali lokacije u dvadesetak gradova u kojima bi otvarali supermarkete.
Tako bi domaći potrošači proizvode za svakodnevnu potrošnju, pre svega osnovne životne namirnice, mogli da nabave po znatno nižim cenama. Moderni diskonteri imaju niži nivo usluge, ograničen asortiman, ali ogromno učešće proizvoda sopstvene trgovačke marke.
| U Srbiji posluje i oko 90.000 malih trgovina. Osnovni problem malih trgovaca je njihova slaba konkurentnost, pa je u vreme besparice strmoglav pad prometa, jer ne mogu da nabave povoljnije robu kao veliki lanci. Uobičajena slika u maloj radnji je da se za sat vremena u proseku proda po jedan hleb, sok, kilogram šećera, 200 grama kafe i još nekoliko sitnica. |
Vlasnici diskonta se trude da njihovi maloprodajni objekti i sva operativa budu mnogo jeftiniji. Objekti su skromni, potrošači uglavnom sami otvaraju kutije i bez ičije pomoći biraju robu.
Ne šire svoj asortiman na 50 vrsta čokolade, već prodaju samo tri, koje kupuju u mnogo većim količinama, pa od dobavljača dobijaju povoljnije uslove u nabavci, što se kasnije odražava i na potrošače.
Tako lanac diskontera Lidl, koji radi tako što uglavnom ima svoje trgovinske marke, centralizovano nabavlja robu na jednom mestu za sve zemlje gde posluje.
U okruženju, inače, posluje nekoliko diskontnih lanaca. Recimo, osim Lidla, u Bugarskoj, Rumuniji i Hrvatskoj prisutan je Kaufland, u Mađarskoj, Sloveniji i Grčkoj posluje nemački Aldi, u Mađarskoj Kora...
Ostavi komentar