Svako ko želi da oroči nešto novca koji čuva u slamarici u predstojećoj Nedelji štednje (od 31. oktobra do 7. novembra), morao bi veoma dobro da promisli u koju banku i na koje vreme ostavlja pare. Najbolja banka za štednju nije ona koja daje najvišu kamatu već ona koja je sigurna.
Ekonomista Zoran Popov kaže da se prilikom odluke o štednji građani odlučuju prema tri kriterijuma - visini kamate, sigurnosti banke i kada će im novac biti isplaćen. Međutim, problem je što je sigurnost banke nešto što običan čovek ne može da proceni. A kod naših građana, zbog iskustva sa štednjom iz 90-ih, još uvek postoji ozbiljno nepoverenje u banke.
| Banke u Srbiji nude raznovrsne, ali uglavnom povoljne kamate na oročenu štednju, a najviše kamatne stope su na štedne uloge u dinarima, na koje se ne plaća porez na dobit. Tu je dinar u prednosti, jer je porez na dobit na štednju u devizama povećan od oktobra 2012. na 15 odsto. |
Zato profesor Mlađen Kovačević, član Akademije ekonomskih nauka, savetuje da kod izbora banke kojoj ćete poveriti svoj novac otvorite četvore oči, jer je veoma teško prognozirati šta će se dešavati u evrozoni, posebno sa bankama u Grčkoj i Italiji.
- Upravo zbog toga ne bih smeo da garantujem da je najbolje oročiti novac u onoj banci koja nudi najveću kamatu. Kada me pitaju o tome, još u vreme Dafine i Jezde, odgovarao sam da je najviša kamata najprivlačnija, ali može da bude i nerealna. Zato dobro vodite računa o tome. Druga stvar na koju treba paziti kod odabira banke je da li je država većinski vlasnik i građanima bih uvek preporučio da štede u domaćim bankama - objašnjava Kovačević.
| U bankama u Srbiji se može štedeti u evrima, dinarima, dolarima, „švajcarcima", funtama, a u nekim bankama i u kanadskim dolarima, australijskim dolarima, danskoj, švedskoj i norveškoj kruni, kao i japanskom jenu. |
Naši građani se i dalje najčešće odlučuju da štede u stranoj valuti zbog mogućeg slabljenja dinara, opadanja kupovne moći, kao i visoke inflacije. U ukupnoj štednji, koja je u iznosila 8,5 milijardi evra, udeo štednje u dinarima je dva odsto. A procenjuje se da građani po slamaricama čuvaju još tri milijarde evra.
| SVE O NEDELJI ŠTEDNJE PROČITAJTE NA SPECIJALU NEDELJA ŠTEDNJE 2012. |
Dušan Uzelac, direktor portala Kamatica, kaže da dilema štedeti u evrima ili dinarima ima kompleksan odgovor jer je cilj štednje očuvanje vrednosti novca. Prema jednostavnoj bankarskoj računici, potrebno je da iznos kamate bude veći od iznosa stope inflacije, jer je inflacija pad vrednosti novca, a kamata bi trebalo da anulira taj pad.
| Narodna banka Srbije je preporučila bankama da se ne utrkuju u kamatama na štednju, kako ne bi ugrozile stabilnost finansijskog sistema i ukazala da veće kamate na štednju povlače i veće kamate na kredite. |
Većina ekonomista se slaže da se štedi u stranim valutama, ali ne i recimo prebacivanje evra u švajcarski franak zbog štednje jer se tako gubi novac.
Godišnje kamate u bankamaŠtednja u evrimaRok oročenja Kamata 3 meseca od 1,36 do 4,5 odsto 12 meseci od 2,59 do 5,50 odsto 36 meseci 3,10 do 6 Štednja u dinarima Rok oročenja Kamata 3 meseca od 6,75 do 12,55 odsto 12 meseci od 8,25 do 12,02 odsto 36 meseci od 9,25 do 12 odsto |
Na koji vremenski period oročiti novac, što muči mnoge građane, pre svega zbog toga što niko ne može da prognozira kretanje dinara, dok ima skeptičnih i prema evru, Madžar odgovara da je dinar najbolje oročiti na tri meseca, a strane valute na duže.
- Narodna banka se potrudila sa sačuva kurs i obezbedi stabilnost dinara, ali to neće moći na duže staze, pa je tri meseca rok na koji savetujem da se oroči dinar, jer će na duže da pada.
Strane valute je najbolje oročiti na duže, recimo dve godine. Postoje i bankarski proizvodi koji omogućavaju da oročenje na duže, ali ako vam zatreba, možete novac da podignete, dok ono što ste oročili ostaje tako pod istim uslovima - kaže Madžar.
Ostavi komentar