Kupovina u hipermarketima u regionu i Evropi je u padu. U susednoj Hrvatskoj čak 50 odsto kupaca odlazi u manju, ciljanu kupovinu od svega nekoliko namirnica, izbegavajući megamarkete.
Trgovački lanci se vraćaju u centralne gradske zone, otvaraju se manji marketi i spuštaju cene da bi se lakše podnela ekonomska kriza. I kod nas potrošači pritisnuti manjim mesečnim prihodima, menjaju navike.
NAJVIŠE MALIHU Srbiji trenutno ima više od 40-ak hipermarketa, i prilično su neravnomerno raspoređeni, kako u prestonici, tako i u unutrašnjosti. Na tržištu posluje i oko 105.000 STR-a, od čega trećina, odnosno njih 30.0000 prodaje prehrambeno-mešovitu robu. Mnoge trgovine su zapale u nelikvidnost, a neke su počele da se prilagođavaju i da u dogovoru sa dobavljačima otvaraju prodavnice sa jeftinijom robom, koja je pristupačna većem broju ljudi. |
Građani neophodne dnevne namirnice zbog „plićih“ novčanika sada nabavljaju u prodavnicama u komšiluku ili „usput“ na nekoj uobičajenoj dnevnoj ruti do posla, škole, vrtića sa ciljem da potroše što manje vremena i goriva.
S takvim promenama navika trgovci beleže veći broj računa, ali u manjim iznosima pa je danas prosečan račun u nekoj manjoj trgovini oko 200, a u supermarketu i hipermarketu oko 2.000 dinara.
- U svetu je kategorija hipermarketa u padu, ali situacija na domaćem tržištu nije u potpunosti ista - kaže Olivera Ćirković, PR menadžer Univereksporta i navodi da "potrošači sve više obraćaju pažnju na povlastice koje trgovinski lanac nudi, sve više odlaze u planske nabavke".
Ćirkovićeva dodaje da potrošači sve više prepoznaju kao svoj izbor robne marke, koje odnosnom cene i kvaliteta pridobijaju sve više poverenje potrošača. Uz robne marke, u minimarketima sve češće su akcisjke ponude, kada se na sniženju nudi i kafa, salame, pivo, krompir, zelena salata...
Ostavi komentar