EUR 118,22 USD 100,97 CHF 101,71

Kursna lista


Zvanični kurs Evra za dan 25.05.18. :: 118.2327 rsd

Tekst objavljen: 08.03.2013 11:50        


Zašto mnogo koštaju obrade stambenih kredita? Banke ove naknade naplaćuju u procentualnom iznosu od iznosa odobrene pozajmice. Međutim, kada je o stambenim kreditima reč, ovi procenti mogu biti veoma visoki, odnosno preskupi.

Zašto banke naplaćuju i 2.750 evra obradu kredita

Pogledajte kompletnu ponudu stambenih kredita kod domaćih banaka


Naknade za obradu stambenih kredita kreću se u rasponu od 0,5 odsto do čak 2,75 odsto. I ako uzmemo računicu da smo na kredit kupili stan veličine 70 kvadrata, te da smo pored učešća koje smo obezbedili, uzeli kredit od 100.000 evra, onda nas samo obrada zahteva u banci košta nečuvenih 2.750 evra.

I onda se zapitamo - pa šta je to što banku toliko košta pri obradi jednog zahteva, da od klijenta naplati ogromnu sumu novca?

Svaka banka ima svoju internu organizaciju poslovanja i ustaljene procedure pri odobravanju kredita.




Bankari koji rade na poslovima odobravanja kredita najčešće su pojednostavljeno podeljeni u tri grupe – „front ofis” predstavljaju službenici koji imaju direktan kontakt sa klijentima u cilju prodaje proizvoda, „midl ofis” su službenici koji obrađuju zahteve i sklapaju ugovore i „bek ofis” su oni koji prate realizaciju ugovora i otplatu kredita.

Dakle, naš zahtev za kredit će primiti neko od službenika iz „front ofisa”, pregledati dostavljenu dokumentaciju, upisati dodatne podatke ukoliko postoji potreba za tim, sve u svemu odvojiće za nas maksimalno sat vremena. Zahtev će uneti u internu aplikaciju bankarskog informacionog sistema, koji sam radi skoring, kategorizaciju klijenta i procenu kreditne sposobnosti i po principu klika prenosi zahtev dalje na odlučivanje.

Dalje, naš zahtev fizički treba da se prosledi pravnoj službi, odnosno pravniku, za proveru dokumentacije koju smo dostavili za upis hipoteke i davanje saglasnosti za upis hipoteke. Dakle, potrebno je određeni deo dokumentacije spakovati u kovertu i internom poštom proslediti pravniku.



Iako je poznato da su pravnici nekako stalno zauzeti i prenatrpani poslom, provera vlasničke dokumentacije i ostale dokumentacije potrebne za upis hipoteke ne može da traje duže od jednog radnog dana. Pri tome u taj jedan radni dan pravnika računamo i izradu založnih izjava potrebnih za upis hipoteke.

Kada je dobijanje saglasnosti od strane pravnika završeno, u aplikaciju se unose i ti podaci i zahtev se prosleđuje na odlučivanje kreditnom odboru banke. Najčešće se sednica kreditnog odbora održava elektronski, odnosno članovi kreditnog odbora u samoj aplikaciji daju saglasnost za odobrenje kredita, kako bi se proces odobravanja priveo kraju.

Ovo znači da se nakon odobrenja od strane kreditnog odbora, štampaju odluke o odobrenju kredita i ostala prateća dokumentacija, koju članovi kreditnog odbora i fizički potpisuju. Naravno, sve ono što članovi kreditnog odbora treba da potpišu u ovakvim procedurama šalje se internom poštom.

Ovim bi trebalo da bude završena procedura odobravanja kredita od strane banke. Ukoliko se kredit osigurava kod Nacionalne korporacije, kompletna dokumentacija se poštom, odnosno kurirom šalje u NKOSK. Po dobijanju odobrenja od NKOSK-a, klijent se poziva i dogovara se realizacija kredita.

Realizacija kredita najpre podrazumeva izradu ugovora o kreditu i prateće dokumentacije, i to opet radi najčešće jedan službenik koji dobije taj predmet. Potpisivanje ugovora sa klijentom, provera dokumentacije za upis hipoteke i na kraju sama isplata kredita traje najduže jedan radni dan.



Logično objašnjenje je da klijent mora da ode do suda da overi ugovor o kupovini nekretnine, mora da overi založne izjave o upisu hipoteke, mora da podnese zahtev za upis hipoteke u nadležnom katastru, ali to sve radi sam van prostorija banke.


Dakle, sama bankarska procedura koja realno traje najmanje mesec dana (ako imamo sreće), može se prevesti u sledeće – dva bankarska službenika moraju za ovaj proces da odvoje realno najviše tri cela radna dana, pravnici jedan radni dan, kuriri jedan radni dan, a članovi kreditnog odbora banke po sat vremena.

Odnosno, ako bismo to preveli u radne dane samo jednog radnika, to bi bilo devet radnih dana.


Naknada koju banka naplati klijentu u iznosu od 2.750 evra, uveliko je pokrila troškove plate službenika koji su angažovani na jednom zahtevu, kao i troškove utrošenog materijala, papira, potrošenog telefona.

Samo jednom ovakvom naknadom banka je ne samo pokrila realne troškove koje ima pri odobrenju, već je i zaradila plate za još tri radnika koja nisu radila na tom zahtevu.


I dalje se pitamo, šta je onda toliko skupo u bankarskoj proceduri odobravanja kredita i koji su to nevidljivi troškovi koje banka ima a koje mi papreno plaćamo. Jer ne treba zaboraviti ni ostale troškove koje imamo pri odobrenju ovog kredita, počev od sačinjavanja ugovora o kupovini stana, procene vrednosti stana, overe ugovora u sudu, overe raznoraznih izjava, upisa hipoteke pa sve do osiguranja stana, što u ukupnoj računici nije zanemarljiv trošak.

1 komentar

  1. User image
    Kupac stana 30.08.2013 9:29

    Pa zar banka ne zarađuje dovoljno od nečuveno visokih kamata na kreditima?!

Ostavi komentar


Pročitao/la sam i prihvatam uslove korišćenja




Povezane teme:
skriveni troškovi Srbija bankarski troškovi bankarska tarifa stambeni krediti stambeni kredit krediti kredit banka banke kamatica obrada kredita