Administracija Donalda Trampa razmatra ideju uvođenja hipotekarnih kredita na 50 godina.
Smatraju da bi to bio način da se reši trenutna kriza pristupačnog stanovanja i podstakne kupovina prvih nekretnina. Ali, nije jasno da li bi takva hipoteka zaista dugoročno uštedela novac kupcima.
U objavi na Truth Social-u u subotu, Tramp je podelio sliku u kojoj sebe upoređuje sa bivšim predsednikom Frenklinom D. Ruzveltom, koji je uveo hipoteku na 30 godina.
Bil Palt, direktor Federalne agencije za finansiranje stanovanja (FHFA) i predsednik agencija Fani Mej i Fredi Mek, potom je potvrdio da agencija „radi“ na mogućnosti ponude hipoteka na 50 godina.
Paltove izjave izazvale su pomešane reakcije kritičara, uključujući mnoge konzervativce. Direktor FHFA je brzo pojasnio da je plan „jednostavno potencijalno oružje u širokom arsenalu rešenja na kojima trenutno radimo“.
Medijana cene prodatih kuća u SAD iznosila je 410.800 dolara, prema podacima Federalnih rezervi u Sent Luisu, ažuriranim u julu za drugi kvartal 2025. godine. Medijana starosti kupaca prvih nekretnina takođe je porasla na 40 godina.
Koliko bi pala rata
Prema podacima Fredi Meka, prosečna kamatna stopa za hipoteku na 30 godina u poslednjoj nedelji koja se završila 6. novembra bila je 6,22%. U poređenju sa prosečnom stopom od 5,5% za hipoteku na 15 godina. Nije jasno koliko bi iznosila kamatna stopa za kredit na 50 godina. Ali, čak i ako bi stopa ostala ista kao kod 30-godišnje hipoteke, kupci bi mesečno plaćali samo nešto manje.
Koristeći medijanu cene kuće, kamatnu stopu od 6,22% i učešće od 10%, mesečna rata za hipoteku na 50 godina po istoj stopi bila bi 2.006,60 dolara. Kupac bi uplatio 600 mesečnih rata, što ukupno iznosi više od 1,2 miliona dolara, uključujući više od 834.000 dolara kamata.
Hipoteka na 30 godina sa istim uslovima imala bi nešto višu mesečnu ratu — 2.269,22 dolara, što je razlika od 262,62 dolara. Međutim, kupac bi tokom 30 godina platio samo 447.199,47 dolara kamata, što ukupno iznosi 816.919,47 dolara.
Ovi iznosi izračunati su koristeći onlajn alate Fani Mej. A oni ne uključuju dodatne troškove poput poreza i osiguranja.
Protivljenje i među republikancima
Poslanica Mardžori Tejlor Grini iz Džordžije bila je jedna od najglasnijih kritičarki, izjasnivši se protiv predloga u dužoj objavi na mreži X u nedelju. Grini je rekla da plan za duže hipotekarne periode „na kraju nagrađuje banke, davaoce kredita i graditelje kuća, dok ljudi tokom vremena plaćaju mnogo više kamata i umiru pre nego što otplate svoju kuću“.
Poslanik Tomas Masi iz Kentakija takođe je kritikovao predlog, napominjući da „izgleda kao recept za neplaćanje i nemogućnost preseljenja radi boljeg posla ili škole“.
Mišljenja u sektoru nekretnina bila su pomešana. Neki agenti i stručnjaci za hipotekarne kredite hvalili su ideju. Kaz Nejatian, direktor firme za nekretnine Opendoor, nazvao je ideju „državnom politikom verovatno najviše naklonjenom vlasnicima kuća u poslednje dve decenije“, prenosi Forbes Srbija.
Stručnjaci iz industrije koji su razgovarali sa Politiko takođe su upozorili na rizike. Glavni ekonomista Nacionalnog udruženja agenata za nekretnine Lorens Jun, upozorio je da politika „ne bi rešila pravi uzrok današnjih problema sa pristupačnošću“.
Drugi su napomenuli da bi penzioneri sa 50-godišnjim hipotekama mogli otplaćivati svoje kuće duboko u penziji.
Zašto?
Hipotekarni krediti na 50 godina nisu novost. O ovoj ideji se naročito pričalo u godinama nakon pandemije, posebno godinama sa visokom inflacijom. Osnovni princip iza ove ideje je da se na tržište nekretnina više uključe mladi odnosno kupci prvog stana. I da više nekretnina bude dostupno.
Produžavanje roka otplate na 50 godina bi imalo dvojaku ulogu. Najpre, onima kojima je to potrebno, duži rok bi smanjio iznos mesečne rate. S druge strane, onima kojima niža mesečna rata nije priotitet, duži rok bi omogućio da kupe vredniju nekretninu.
PREPORUKA
NOVINE U ZAKONU: KO NE MOŽE DA VRATI KREDIT ZA STAN, MOŽE I SAM DA GA PRODA
vest
Stambeni krediti: Banke ubuduće u obavezi da korisnicima ponude olakšice ako imaju problem sa otplatom
vodic
Zašto (ni)je težak izbor između potrošačkog i keš kredita ?
vodic
Rizici
Ipak, jasan je i rizik. Duži rok otplate povećava ukupnu količinu novca koji bi bio isplaćen. Kao i kod drugih kredita, u slučaju da osoba premine pre isplate celog kredita, on bi mogao da bude prenet na naslednike. Što je u ovom slučaju mnogo izvesnije.
Dodatni nepovoljan efekat je da bi takvi krediti dugoročnije „zarobili“ kapital raspoloživ na tržištu. Procene su da bi ovako dugi krediti mogli da veštački drže cene nekretnina na višem nivou. A vlade širom sveta ne žele da cene nekretnina odnosno vrednost imovine pada.
Ovako dugoročan kredit umanjuje fleksibilnost onima koji ga podižu u odnosu na životne okolnosti u budućnosti. Prevremena otplata bila bi po svemu sudeći vrlo skupa. Dok otvara vrata mlađim ljudima, kredit bi bio manje dostupan starijim osobama i njima ostaju standardni krediti.
Jedan od rizika je i otplata nakon ulaska u penziju kada se primanja smanjuju. Na kraju, može se desiti da korisnik nikada ne doživi da je kuća stvarno njegova.
Dugoročni krediti u svetu
O stambenim kreditima od 50 godina ne razmišlja se samo u Americi. To je postala potreba i u drugim razvijenim zemljama. Osnovni razlog su skupe nekretnine i nedostupnost širim kategorijama stanovništva.
Kritičari ove ideje upravo naglašavaju da ovako dugi krediti ne rešavaju osnovni uzrok problema. I smatraju da je potrebno naći rešenja za povoljniju gradnju i za više izgradnje, a ne za duže kreditiranje.
Još 2022. je u Velikoj Britaniji izdata prva dozvola specijalizovanoj kompaniji za hipotekarne kredite da odobrava pozajmice na 50 godina.
Međutim, dosad nije bilo informacija da su odobravali takve pozajmice. Iste godine se i u Irskoj debatovalo o potrebi da se produži rok otplate. Poslednjih nekoliko godina, banke u Japanu su počele da nude ove kredite, ali pre svega manje, regionalne finansijske institucije.
Kod njih je postavljen limit otplate do 80 godina starosti.U Švedskoj se odobravaju dugi krediti, ali reč je o drugačijem sistemu koji omogućava da više generacija otplaćuje kredit. Na više načina se rata može spustiti na niži nivo, a uz olakšano refinansiranje se dobija mogućnost dugoročne otplate.
Vlada Švedske je pre desetak godina morala da zakonski ograniči rok otplate kredita na 105 godina. Međutim, niko ili retko ko u praksi otplaćuje kredit toliko dugo. I ti krediti su pre izuzeci nego pravilo odnosno nisu standardni proizvod, kao nigde u svetu. I u toj zemlji su standardni krediti do 30 godina.
Reakcije građana
I da postoje u većoj ponudi, ovakvi krediti bi bili mali deo tržišta odnosno ne bi bili masovnije uzimani, procenjuju stručnjaci. Oni ukazuju da bi uslovi verovatno ograničili broj potencijalnih korisnika.
Takođe, smatraju da su građani ipak svesni rizika koji tako dug rok otplate nosi. To se može videti i po reakcijama na društvenim mrežama. Prva reakcija je da se na ovaj način bankama i drugim finansijerima omogućava da još više zarade, a ne da se pomaže stanovništvu da dođe do krova na glavom.
Ono što neki vide u ovim kreditima je i otvaranje vrata za podizanje starosne granice za odlazak u penziju na 75. Jedna od korisnica navela je da 30 godina otplate već zvuči dovoljno depresivno. Druga dodaje da sa ovakvim kreditom nikad ne dočekaš da uživaš potpuno u svom domu.
To upoređuju i sa auto-kreditima gde takođe postoji tendencija da se period otplate produži. Tako ocenjuju da se nekima automobil pokvari i pre nego što ga otplate. Jedna od korisnica pita i ko kupuje kuću sa 18 godina. Saglasni su da ovako dug kredit ipak ne treba predstavljati kao jeftiniju opciju jer je, u suštini, skuplja.
Ostavi komentar