U sezoni nabere i do 100 kilograma borovnica dnevno i zaradi više od 1000 evra, ali to nije sve
Marko Jurešić iz Busovače godinama živi od šume i za šumu, koristeći šumske plodove kao glavni izvor prihoda. Marko, koga nazivaju “kraljem vrganja”, kaže da u šumi može da zaradi onoliko koliko želi. Ističe da šumski poslovi nude slobodu koju ne bi imao ni u jednoj kancelariji ili firmi.
- Evo, ovde radim sa šumskim proizvodima. Može lepo da se zaradi. Samo ustaneš, budeš uporan i radiš. Meni odgovara i zaradim i uživam. Nema zagađenja, nema šefa... Berem i uživam. Ponesem nešto da jedem i tako čitav dan - otkriva Marko.
Ovakav način života omogućio mu je da podigne četvoro dece, kupi tri automobila i izgradi sopstvenu kuću. Pre nego što je odlučio da se posveti šumi, Marko je živeo kao podstanar i razmišljao o odlasku u inostranstvo.
- Razmišljao sam da idem u Nemačku kada nisam imao ništa. Bio sam podstanar. Ali onda sam počeo da berem i sada sam svoj gazda. Ustanem kada hoću, radim koliko hoću, odem kući kad hoću - priča on. Njegova priča pokazuje da šuma može biti ne samo izvor prihoda nego i celokupan način života, za one koji su spremni da rade.
Posao u šumi i zarada Marko svakodnevno bere borovnice i brusnice, a u vrhuncu sezone može da nabere i do stotinu kilograma plodova, piše Dnevno.hr.
PREPORUKA
Ovo voće niko nikada nije gajio u Srbiji - sada donosi odličnu zaradu
vodic
Stjuardesa uzgaja borovnice u Šumadiji i sasvim dobro joj ide
vest
Na ovim pečurkama može da se zaradi i do 1000 dinara po kilogramu
vodic
- Kad nabere 100 kilograma, može da zaradi oko 1.025 evra - kaže on.
Posao je težak, a zbog problema sa leđima ponekad mora da uzima lekove protiv bolova, ali nikada ne izlazi iz šume bez barem 10-15 kilograma plodova. U šumi se susreće sa divljim životinjama, ali i drugim beračima.
- Borovnice beru mnogi iz ovog mesta, pa i penzioneri. Imaju ljudi penziju, ali beru. Šta je njima ta penzija?! Daju za lekove, kupe ulje… A ovo ovde je džabe. Bereš koliko možeš, propasti će svakako - objašnjava Marko.
Ipak, velike količine borovnica propadnu jer nema dovoljno berača.
Marko umesto plastičnih kanti, koristi sepet ispleten od leske, koji nosi na leđima.
- Lakše mi je da nosim sepet nego dve kante u rukama, jer se često spuštam niz strmine, pa se kante ponekad prevrnu, a vrganji završe u potoku - objašnjava Marko.
On prodaje i vrganje koje kiseli u buradima, jer je cena kiselog vrganja tokom zime mnogo viša od cene svežeg. Nedavno je kupio i kombi od zarađenog novca, koji koristi i za odlazak u šumu.
- Nije nov, ali je dobro očuvan i može i u šumu - kaže.
Markova filozofija je jednostavna: posla ima dovoljno za onog ko želi da radi. U šumi provodi najveći deo godine - kada borovnice prestanu da rađaju, prelazi na branje brusnica. Njegov način života pokazuje da se upornošću i prilagođavanjem može postići finansijska stabilnost i sloboda, a istovremeno sačuvati veza sa prirodom.
Ostavi komentar