Blizu milion stanova širom Srbije danas se nalazi pod hipotekom. Uz njih, i ogroman broj poslovnih objekata, lokala i hala koje su firme davale kao obezbeđenje u periodu pre izbijanja ekonomske krize, kada su kredite uzimali svi, za kamatu se retko kad pitalo, a banke bile voljne da novac plasiraju kome god je to trebalo, računajući na konstantno rastuće cene kvadrata na nezasićenom tržištu kakvo je bilo naše.
Iz sadašnje perspektive sve izgleda drugačije. Kredite više niko neće, banke ih više nikom ni ne daju, a tržište nekretnina stoji sa nižim cenama za koje ipak nema kupaca da ih plate niti prodavaca da ih dodatno spuste.
Opšta nelikvidnost najteže je pogodila privredu, pa banke mada nevoljno, ipak sve češće uzimaju založene nekretnine od dužnika nadajući se da će prodajom povratiti makar deo uloženog novca.
Portparol Unije poslodavaca Srbije Dragoljuba Rajića, objašnjava da zbog stanja na tržištu, banke nekretninu mogu da prodaju relativno brzo tek ako je ponude po 20 do 40 odsto nižoj ceni od tržišne. Zbog toga u odnosima sa preduzećima pre odlučuju da restrukturiraju kredit tako da klijentu produže rok otplate, "jer je bankama novac na prvom mestu“.
Prema nezvaničnim podacima, jer zvaničnih uopšte nema, oko tri odsto preduzeća u Srbiji do sada je moralo svoje objekte da preda bankarskim izvršiteljima.
Samo na portalu dobos.rs na kojem se oglašava prodaja oduzetih nekretnina i opreme, u ovom trenutku nalaze se 122 poslovna objekta, među kojima je najskuplja nekretnina M-plasta iz Šapca za koju banka poverilac traži 1,65 miliona evra.
Ipak, pod najvećim opterećenjem zapravo nisu firme, već preduzetnici koji pod hipoteku uglavnom stavljaju svoju ličnu imovinu, pa kad posao krene nizbrdo nemaju drugog izlaza nego da se isele iz svojih stanova.
Banke su u takvim slučajevima neumoljive, što je najjasnije pokazao februarski primer jednog kragujevačkog preduzetnika koji je izvršio samoubistvo kada su izvršitelji sa policijom došli da u sred zime izbace njega i njegovu porodicu iz kuće od 400 kvadrata zbog duga od 25.000 evra.
Uprkos ovakvim primerima, banke ipak nerado oduzimaju kuće, ako ne iz moralnih, a ono iz čisto ekonomskih razloga. Naime, zaplenjene nekretnine najčešće nema ko da kupi.
PITAJ BESPLATNI KAMATICA SAVETNIK KOJI JE KREDIT NAJBOLJI ZA TEBE
Opšta nelikvidnost najteže je pogodila privredu, pa banke mada nevoljno, ipak sve češće uzimaju založene nekretnine od dužnika nadajući se da će prodajom povratiti makar deo uloženog novca.
| Portparol Unije poslodavaca Srbije Dragoljuba Rajića, objašnjava da zbog stanja na tržištu, banke nekretninu mogu da prodaju relativno brzo tek ako je ponude po 20 do 40 odsto nižoj ceni od tržišne. Zbog toga u odnosima sa preduzećima pre odlučuju da restrukturiraju kredit tako da klijentu produže rok otplate, "jer je bankama novac na prvom mestu“. |
Samo na portalu dobos.rs na kojem se oglašava prodaja oduzetih nekretnina i opreme, u ovom trenutku nalaze se 122 poslovna objekta, među kojima je najskuplja nekretnina M-plasta iz Šapca za koju banka poverilac traži 1,65 miliona evra.
Ipak, pod najvećim opterećenjem zapravo nisu firme, već preduzetnici koji pod hipoteku uglavnom stavljaju svoju ličnu imovinu, pa kad posao krene nizbrdo nemaju drugog izlaza nego da se isele iz svojih stanova.
Banke su u takvim slučajevima neumoljive, što je najjasnije pokazao februarski primer jednog kragujevačkog preduzetnika koji je izvršio samoubistvo kada su izvršitelji sa policijom došli da u sred zime izbace njega i njegovu porodicu iz kuće od 400 kvadrata zbog duga od 25.000 evra.
Uprkos ovakvim primerima, banke ipak nerado oduzimaju kuće, ako ne iz moralnih, a ono iz čisto ekonomskih razloga. Naime, zaplenjene nekretnine najčešće nema ko da kupi.
Ostavi komentar