Kada bi u svaku drugu praznu kuću ili stan u državi bio useljen po jedan građanin koji nema svoj krov nad glavom, Srbija bi bila zemlja bez podstanara. Naime, koji pokazuju da je pod ključem svaki peti stan u Srbiji.
U selima i gradovima zemlje u kojoj se broj podstanara procenjuje na najmanje 320.000, prazno je čak 607.715 kuća i stanova. Stalne žitelje nema ni blizu 200.000 vikendica i sličnih građevina u kojima se živi samo povremeno.
| Da stanovi odavno ne služe samo za stanovanje, svedoči i veliki broj solitera u kojima su smeštene fotokopirnice, advokatske kancelarije, trgovinska preduzeća, pa čak i zanatske radionice. Osnovnoj nameni, pokazuje statistika, ne služi, čak, 17.500 stanova. Da se ”gajba” lako pretvara u ”šljaku” pokazuje porast od 6.000 ovakvih apartmana za poslednjih deset godina. |
Veliki broj praznih kuća i stanova stručnjaci objašnjavaju ekonomskim razlozima, demografskim padom stanovništva i migracijama, o čemu najbolje svedoče - goli zidovi.
Paradoks da u Srbiji postoji reko 600.000 praznih stambenih jednica naspram više od 320.000 građana bez svog krova nad glavom predsednik Udruženja podstanara Velegrad Mirko Mirković objašnjava osekom stanovništva, ali i sve slabijim šansama da te jedinice budu izdate.
On ističe da bi Srbija trebalo da donese zakon o oporezivanju viška stambenog prostora. - Ova vrsta poreza doprinela bi ravnomernijem odnosu broja stanova i beskućnika. Svedoci smo toga kako zbog krize veliki broj gazda ne može da izda stan.
Ostavi komentar