Srbija uvozi iz sveta, čak i osnovne proizvode, kojih ima napretek na našem tržištu. Uveliko smo ušli u sezonu ranog povrća, ali to nije bitnije uticalo na strukturu ponude tih proizvoda.
Na tezgama i rafovima trgovina, pored ranog povrća iz domaćih plastenika, nalazi se i ono iz uvoza, ponegde sa naznakom da je iz Makedonije, Turske, Španije ili Grčke.
U trgovinskoj razmeni sa svetom jedino u agraru beležimo suficit, odnosno veći izvoz od uvoza, ali i dalje izdvajamo značajnu sumu "zelenih novčanica" za uvoz poljoprivrednih proizvoda iz sveta.
Tako ne štedimo devize ni za proizvode kao što su luk, pasulj, kupus, šljive, jabuke, šećer.
Na dugačkoj listi proizvoda koje Srbija uvozi jeste, verovali ili ne, i krompir, što je prosto apsurdno. Ranijih godina mnogi proizvođači bili su prinuđeni da bace godišnji rod, jer niko nije bio zainteresovan da uzme to povrće, čak ni besplatno.
Da li zaista i za takve namirnice treba da izdvajamo devize? Kako se čuje, glavni razlog velikog uvoza poljoprivrednih proizvoda je cena.
Mada nije logično da roba sa uračunatimtroškovima transporta , pa i carine, , za zemlje van CEFTA sporazuma, bude konkurencija od domaće robe, ipak, u praksi se to i potvrđuje.
U vodećim trgovinskim lancima, za Novosti kažu da kada domaća proizvodnja ne zadovoljava potražnju, prinuđeni su da nabavljaju uvozni zeleniš i voće.
Liberalizvano tržište posebno proizvoda agrarnog porekla dozvoljava nekontrolisani uvoz i robe koje u Srbiji ima napretek, smatraju stručnjaci.
Država, naprosto, ne želi da se meša. Administrativne mere nisu dobre, ali mora postojati kontrola. Tako se ne bi dešavalo da uvozimo i bacamo devize čak i za šećer i maline, naš glavni izvozni artikal, ali i druge proizode.
Ostavi komentar