2

Kredit Svetske banke od 100 miliona dolara4. marta BEOGRAD, 12. marta (Tanjug) - Svetska banka odboriće Srbiji4. marta kredit od 100 miliona dolara kao podršku budžetu Srbije za rešavanje pitanja preduzeća u restrukturiranju, najavio je danas direktor Kancelarije te banke u Srbiji Toni Verheijen.

BEOGRAD, 12. marta (Tanjug) - Svetska banka odboriće Srbiji 24. marta kredit od 100 miliona dolara kao podršku budžetu Srbije za rešavanje pitanja preduzeća u restrukturiranju, najavio je danas direktor Kancelarije te banke u Srbiji Toni Verheijen.
On je najavio da će do kraja ove godine biti odobrena i druga tranša tog kredita u istom iznosu od 100 miliona dolara namenjena za privatizaciju preduzeća u restrukturiranju.
Ukupna kreditna podrška SB Srbiji u ovoj godini biće 400 miliona dolara.
Verheijen je najavio da će do kraja 2015. Svetska banka sa 200 miliona dolara kredita podržati i korporativizaciju i finansijsku konsolidaciju velikih državnih preduzeća, kao što su EPS, Železnice Srbije i Srbijagas.
On je novinarima u Beogradu objasnio da se tu radi o trogodišnjem programu sredjivanja stanja u tim preduzećima i da će se 2016. nastaviti taj program.
Verheijen je na konferenciji u organizaciji Biznis info grupe ukazao da veoma hitno treba rešavati pitanje preduzeća u restrukturiranju, jer su ona prethodne četiri godine koštala poreske obveznike Srbije nekoliko milijardi evra, a samo 2013. za podršku tim preduzećima država je izdvojila 600 miliona evra.
On je rekao da je Srbija programom sa MMF-om jasno preuzela obavezu da neće više subvencionisati ta preduzeća i dodao ako bi se nastavilo sa tom podrškom, program Srbije sa MMF-om bio bi narušen.
Troškovi tih preduzeća su ogromni, zbog gubitaka, subvencija i neplaćanja poreza državi, ona malo doprinose privredi Srbije i prepreka su dolasku drugih stranih investitora, rekao je Verheijen i istakao da je Svetska banka spremna da pruži tehničke i ostale konsultacije Vladi Srbije oko rešavanja pitanja tih preduzeća.
Verheijen je ukazao da velika državna preduzaća, iz oblasti transporta i energetike, koja će ostati u delimičnom ili potpunom vlasništvu države, treba učiniti održivim i naveo primer da Železnice Srbije sada imaju produktivnost od oko jedne trećine prosečne železničke kompanije u razvijenijim evropskim zemljama.
Direktor Agencije za privatizaciju Ljubomir Šubara ukazao je da je trenutna situacija sa preduzećima u restrukturiranju neodrživa jer najviše njih generiše gubitke, ali je naglasio da postoje mnoge prepreke i problemi za rešavanje sudbine tih preduzeća, posebno koji se tiču zadatih rokova.
On je naveo da nijedno preduzeće nije privatizovano u roku predvidjenom novim zakonom o privatizaciji, jer se od avgusta prošle do januara ove godine ništa po tom pitanju nije radilo, istakavši da se, od pre dva meseca od kada je on na čelu Agencije, čini sve da se maksimalno ubrza posao privatizacije tih firmi, a taj posao, kako je rekao, uveliko usporavaju nerešena pitanja restitucije i nerealno visoka procena vrednosti tih firmi.
Šubara je naveo da je u nadleznosti te agencije oko 700 preduzeća, od kojih su njih 104 preduzeća u restrukturiranju, koja ukupno zapošljavaju 45.000 radnika i naveo da je od predvidjenih 188 preduzeća sa njihovim zavisnim privrednim društvima, stečaj pokrenut kod njih 76, koja uopšte nemaju zaposlene.
U narednim fazama taj postupak će, kako je najavio, biti otvoren u preostalim preduzećima koja ukupno broje oko 5.000 zaposlenih i to će biti radjeno uz isplatu otpremnina zaposlenima od 200 evra po godini staža.
Direktor preduzeća FAM iz Kruševca Vladica Petrović ukazao je da to, iako preduzeće u restrukturiranju, već četiri godine ne posluje pozitivno i redovno plaća obaveze državi i zaposlenima.
To preduzeće za proizvodnju ulja i maziva je, posle neuspešnje privatizacije, postalo primer uspešne firme u restrukturiranju, jer se razvilo u jednu od najozbiljnijih fabrika te vrste u jugoistočnoj Evropi, koja zapošljava oko 200 ljudi, od kojih je trećina visokoobrazovanih stručnjaka, kazao je Petrović i ocenio da je najveći problem preduzeća u restruktiriranju nerazumevanje poslovnih banaka prema njima, je je svako od njih slučaj za sebe.
Profesor Fakulteta političkih nauka Dušan Pavlović ukazao je da se nije mnogo toga promenilo i nije napravljen veliki pomak od 2001. godine, kada je počela privatizacija preduzeća u restrukturiranju, kao i da sadašnji zakon o privatizaciji nije suštinski promenjen jer nije eliminisao probleme koji se javljaju u procesu privatizacije.
On je rekao i da nisu rešene 24 sporne privatizacije, što je zahtevala EU, kao i da su nedavno rasformirani timovi stručnjaka koji su se time bavili.
Pavlović je izrazio uverenje da će nastati i novih 24 spornih privatizacija, ako se ne izvuku pouke iz prethodnih grešaka u privatizacijama i ako se ovog puta ne nadju relevantni strateški partneri za domaće firme.
Profesor Fakulteta Singudunum Zoran Jeremić ukazao je da od 670 preduzeća koja ostvaruju izvoz veći od milion evra, oko petina njih pravi gubitke i naveo primer da oko 17 kompanija koja ukupno izvoze oko 420 miliona evra i koja zapošljavaju oko 20.000 radnika, istovremeno prave gubitak od oko 380 miliona evra.
On je ukazao da je najveći izvoznik iz Srbije Fijat iz Kragujevca sa godišnjim izvozom vrednim više od milijardu evra, a da zatim slede NIS sa izvozom od oko 370 miliona evra u prošloj godini, Tigar tajers sa izvozom od oko 230 miliona evra, Hemofarm sa oko 150 miliona evra, Gorenje sa 135 miliona evra, Jura sa oko 120 miliona evra, a značjani izvoznici bi bili i Železara Smederevo i HIP Petrohemija, ako bi za njih bio pronadjen strateški partner.