Ako cena bakra padne, Boru će nedostajati 10 mlrd

BEOGRAD, 20. juna (Tanjug) - Ako cena bakra umesto da raste krene da pada, RTB Bor bi već u idućoj godini imao problem sa oko 10 miliona evra nedostajućih sredstava, izjavio je danas član Fiskalnog saveta Vladimir Vučković. 

"Ukoliko cena bakra bude samo stabilna Bor bi imao gubitke i u narednih sedam godina država bi morala da ih pokrije sa oko 60 miliona evra", rekao je Vučković na konferenciji Fiskalnog saveta u NBS.

On je, govoreći o strateškim preduzećima sa kojih je država skinula zaštitu od poverilaca od ovog meseca, rekao da bi bilo bolje da se RTB Bor pripremi za smanjivanje troškova zarada, za nepovoljniji scenario, nego da dođe u situaciju da država mora da pokriva njegove gubitke.

Sada, podsetio je, plan je puno korišćenje kapaciteta topionice, rast cene bakra i sadržaja bakra u rudi.
Optimističke procene rezultata preduzeća, rekao je on unose sumnju u održivost UPPR-a i budućeg poslovanja.

Fiskalni savet, kako je naveo, uočava rizike da se ponovo država stara o preduzećima koja nisu privatizovana.

On je ukazao da se ne predviđa ubuduće nikakva podrška države, ali da ostaje da se vidi da li se radi samo o namerama.

Isto tako ne treba bežati od toga da se pojedini delovi preduzeća ugase i dobiju stesanije firme, koje bi bile interesantnije za investitore.
Vučković je podvukao da nema fiskalnog prostora da država dotira preduzeća.
Takođe je ocenio da konvertovanje zaduživanja u vlasništvo države nije dobro, kao i da UPPR-ovima nedostaju poslovni planovi.

Vučković je kazao da je moguće da u ovoj godini neće biti direktnog budžetskog efekta, jer UPPR daje kratkorajni predah, pošto je obezbedio poček, a i zbog sredstava iz Fonda za razvoj kojim su potpomognuta neka preduzeća kako bi napravila rezerve likvidnosti.

Takođe je ukazao da se neki poslovni planovi zasnivaju na tome da država bude glavni kupac proizvoda, ali je to kratkoročno, jer ne treba isupsurtiti iz vida da se troškovi plaćaju iz budžeta.

Fiskalni savet je zato ocenio da je privatizacija samo delimično ispunila očekivanja, jer je rešen status preduzeća koja angažuju manje od polovine ukupnog broja zaposlenih, pa od 80.000 ljudi koliko ih je radilo, za državu i dalje radi oko 40.000.
Dve trećine ostalo je da radi u desetak strateških preduzeća, i još par krupnih kao što su Simpo, Lasta, Azorata, MSK.