Zvanični kurs Evra za dan 24.11.20. :: 117.5748 rsd
Tekst objavljen: 08.04.2018 14:00        


Udruženje banaka Srbije neumoljivo brani visoke kamatne stope na dozvoljeno prekoračenje. Zaračunavaju naknadu čak tri puta veću od zvanične zatezne kamate.

Bankama najslađa zarada od minusa

Najskuplja banka u Srbiji, kada je reč o dozvoljenom minusu, zaračunava građanima čak tri puta veću kamaptnu stopu od zvanične kaznene zatezne kamatne stope u našoj zemlji. Tako korisnik za ovu pozajmicu godišnje banci plaća 360 dinara na svakih 1.000 dinara minusa, dok će za kašnjenje u namirivanju računa za komunalije, na primer, platiti kaznenih 112,5 dinara na neplaćenu hiljadu.

Glavno opravdanje ovdašnjih bankara je da je reč o najrizičnijoj pozajmici, iako se ona najčešće odobrava u visini od svega jedne mesečne plate ili penzije. Potencijalni gubitak za banku je nemerljivo manji nego kod bilo

NEPREDVIDLJIVOST

- Dozvoljeni minus je prilično nepredvidiv bankarski proizvod kako u pogledu iznosa, momenta povlačenja i roka korišćenja, tako i u pogledu njegovog vraćanja jer zavisi od urednosti priliva koji dolaze na račun - ističu u UBS.

- Tako visoke kamate pokrivaju visok rizik nenaplativosti ovih kredita, skupe izvore njegovog finansiranja, kao i troškove angažovanja sredstava bez obzira na to da li se kredit koristi ili ne.
kog drugog keš kredita, pogotovo što su i minusi obezbeđeni menicom i administrativnom zabranom na platu baš kao i svaki drugi gotovinski zajam. Zato, pravdanje zaštitnika banaka u ovom slučaju "ne pije vodu".


Udruženje banaka Srbije (UBS), čak, ide i korak dalje. U odgovoru "Novostima", specijalista za poslovanje sa stanovništvom ovog udruženja među razlozima koji dozvoljene minuse čine "visokorizičnim proizvodom" navodi i sledeći:

-Bez obzira na to da li klijent koristi dozvoljeni minus ili ne, banka ima troškove angažovanja sredstava - kredit je raspoloživ, ali se ne povlači - i samim tim ima troškove pasivne kamate na raspoloživa sredstva - ističe se u odgovoru.

To bi, praktično, značilo da banka klijentu koji ima odobren minus, a ne koristi ga, plaća kamatu, kao na štednju. Ovo ne samo da nije tačno - jer ne postoji korisnik tekućeg računa kome je banka na stanje jednako nuli pripisala nekoliko dinara kamate, nego to ne čini ni kada na računu imate pozamašan "plus". Ta takozvana kamata po viđenju, ili kamata na neoročenu štednju, koju su banke svojevremeno davale klijentima kojima novac leži neiskorišćen na računu je uglavnom - ukinuta. Pa se dinarski računi u Srbiji vode kao beskamatni, i banka na iznos sredstava na njima ne obračunava niti pripisuje kamatu. A kamoli da banka plaća kamatu nekom klijentu koji je u minusu "samo" 10.000 dinara, a dozvoljeno mu je da bude 40.000.

Sagovornik "Novosti" iz UBS ističe da banke minus nude u standardnim paketima prilikom otvaranja i vođenja tekućeg računa građana, da se uglavnom odobrava po skraćenoj i pojednostavljenoj proceduri i tvrdi da banke "ne uzimaju realna obezbeđenja već je garancija da će se minus pokriti stalni priliv na račun korisnika".

Ostavi komentar


Pročitao/la sam i prihvatam uslove korišćenja




Povezane teme:
bankarske kamate kamata na dozvoljen minus banke privatni računi građana

Kalkulator dozvoljenog minusa
Dozvoljeni minus
Nedozvoljeni minus
dana