Zvanični kurs Evra za dan 24.09.20. :: 117.5841 rsd
Tekst objavljen: 22.05.2016 17:35        


Posle drastičnog pada kamata, pojedine banke više ne oročavaju devizne depozite građanima. Štednju primaju ako se otvori tekući račun za koji se plaća mesečno održavanje.

Bankari neće devize

Pojedine banke u Srbiji prestale su da primaju i oročavaju deviznu štednju građana, jer od toga imaju samo trošak. Prihvataju dinarske uloge po viđenju, na koje ne daju nikakvu kamatu, a ukoliko neko, ipak, želi da svoj novac oroči na tri, šest, 12 ili više meseci, mora da otvori i tekući račun i da plaća svakog meseca održavanje. Na taj način, jednim delom, građani sami finansiraju minimalnu kamatu koju dobijaju. Bankari ističu da im depoziti više ne trebaju, jer nemaju gde da ih plasiraju, a svako držanje štednje za njih je samo trošak.

Neke banke oročavaju samo dinare uz uslov da na jedan račun bude samo jedna uplata, a da se po isteku ugovorenog roka oročenja, uložena sredstva, zajedno sa kamatom, automatski prenesu na dinarski račun po viđenju. Kamatna stopa zavisi od uloženih sredstava i kreće se od četiri odsto za oročenje na godinu dana do 4,5 odsto ako se stavi najmanje 50 miliona dinara. Za iste uloge oročene na 36 meseci kamata je od pet do 5,50 odsto.

- Svaka banka želi da smanji trošak - ističe Đorđe Đukić, profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu. - Bankarska aktivnost banaka je vrlo mala. Kada su u pitanju građani, blagi rast imaju dinarski gotovinski krediti, dok stambeni već duže vreme stagniraju ili su u padu. Svoj trošak banke prebacuju na građane, odnosno smanjuju kamate na štednju ili jednostavno prestaju da je primaju.

I u narednom periodu, ne može se očekivati drugačije ponašanje banaka, naročito velikih, koje imaju najviše depozita.

- Kamatne stope na bilo koju štednju će i ubuduće biti sve niže i doći na nulu - smatra Đukić. - Samo neće preći u negativnu zonu, jer bi onda građani vraćali ušteđevinu u slamarice, što bankama u Srbiji na duži rok ne ide u prilog. Takva politika je deo politike njihovih matica koju diktira Evropska centralna banka. Promena neće sigurno biti do kraja sledeće godine.

NEMA ZARADE
Kamate na štednju kod većine velikih banaka su gotovo ujednačene i kreću se od 0,30 do 0,60 odsto godišnje na depozite u evrima oročene na godinu dana. Većina banaka na uloge po viđenju ne plaća nikakvu kamatu. Iznenađenje je da neke banke nude veće kamate na položene dolare, švajcarske franke i britanske funte, nego na evre. Kamata na oročene dinare na godinu iznosi od četiri do 4,50 odsto kod većine banaka.

Ostavi komentar


Pročitao/la sam i prihvatam uslove korišćenja




Povezane teme:
devizna štednja kamata banke

Kalkulator dozvoljenog minusa
Dozvoljeni minus
Nedozvoljeni minus
dana