Građani i privreda ne mogu bankama da vrate svaki peti kredit ili više od 300 milijardi dinara. Zbog toga će, tvrde ekonomisti, novi zajmovi biti skuplji, ali i ređe odobravani.
Branko Urošević, profesor na Ekonomskom fakultetu, kaže da problematični krediti prvo znače manje kredita, a onda i skuplje zajmove.
Gubitak snose platišeDušan Uzelac, autor sajta Kamatica, kaže da kamate na kredite u evrima danas idu od 12 do 25 odsto, a u dinarima od 17 do 30 procenata. - Loši zajmovi znače i veću kamatu. Bankari imaju računicu da od sto kredita ne mogu da naplate dva, a gubitak snose onih 98 redovnih platiša - kaže Uzelac. |
Na pitanje ko treba da reši problem, Urošević kaže da banke treba da vode računa kome i po kojoj ceni odobravaju kredite, a građani i privreda o tome koliko će biti i sposobnni da redovno izmiruju obaveze.
- Država može da pomogne samo ako sistemski podigne privredu i standard, a ne da se direktno zadužuje i pomaže kompanije i građane - kaže Urošević.
Hoće li kredita biti manje i po kojoj ceni, bankari uglavnom ne žele javno da komentarištu. Nezvanično se, međutim, može čuti da su banke danas opreznije kada odobravaju kredite.
Bankarske marže u Srbiji su u proteklih sedam godina, odnosno od početka krize, znatno porasle. Tada su bile oko tri odsto, sada su oko četiri i po od vrednosti uzete pozajmice.
- Poslovne banke su, očito, samo dobro iskoristile globalno pojeftinjenje novca da bi nesmetano podigle svoju zaradu - ističe ekonomista Goran Nikolić.
Ostavi komentar