Predlog zakona o šestomesečnom odlaganju plaćanja kreditnih obaveza korisnika kredita u Crnoj Gori uzburkao je stručnu javnost u toj zemlji, a izazvao je i reagovanja vodećih međunarodnih finansijskih institucija - Svetske banke i Međunarodnog monetarnog fonda
Budva
Predlogom zakona, koji je u sredu podržao skupštinski Odbor za ekonomiju, finansije i budžet, predviđeno je odlaganje plaćanja kreditnih obaveza na pola godine i da se u tom periodu ne obračunava kamata.
„To što se desilo juče na Odboru za ekonomiju nije bilo očekivano za Udruženje banaka Crne Gore”, kaže za „Dan” generalni sekretar tog udruženja Bratislav Pejaković, i dodaje da se sprema „karambol u bankarskom sektoru ako Skupština usvoji predlog zakona i on stupi na snagu”.
Navodi da su strani investitori uložili novac u kapital banaka računajući na predvidljiv privredni i finansijski sistem, zakonsku regulativu, te da se sada odjednom „političkom voljom, mimo stava struke, nameću određena rešenja”.
On objašnjava da obustava plaćanja glavnice i kamate na šest meseci znači da neće biti povrata novca u banke, što nameće pitanje „od kojeg će se novca onda raditi replasmani?”.
„Znači, novi zahtevi za kredite neće moći da se podrže. Dakle, može takav karambol da se napravi sa nesagledivim posledicama”, rekao je Pejaković.
Moratorijum na otplatu kredita je prošle godine bio na tri meseca i obračunavala se kamata.
PITAJ BESPLATNI KAMATICA SAVETNIK KOJI JE KREDIT NAJBOLJI ZA TEBE
Povodom ovog zakonskog predloga reagovao je i Emanuel Salinas, direktor Svetske banke za Crnu Goru i BiH, koji je ocenio da opšti moratorijum nije najbolji način da se postigne nameravani cilj - pružanje pomoći privatnom sektoru zbog posledica pandemije, i da može imati značajne negativne posledice, prenosi Tanjug.
Salinas je u pismu guverneru crnogorske centralne banke i ministru finansija naveo da opšti moratorijum može da nanese štetu finansijskoj stabilnosti i da potkopa kvalitet aktive i utičući na sigurnost i stabilnost banaka.
Predstavnica MMF-a u Regionalnoj kancelariji za zemlje Zapadnog Balkana Stefani Eble poručila je danas da je Fond zabrinut zbog predloženog zakona, predočivši da će, s jačanjem oporavka, odobravanje bankarskih kredita igrati glavnu ulogu u pomaganju ekonomiji da dugoročno nastavi sa rastom.
„Mere finansijske pomoći treba da budu dobro ciljane, vremenski ograničene i na kraju postupno ukidane kako bi se osigurao protok novih kredita u ekonomiju. MMF je zabrinut da bi neciljane mere finansijske pomoći koje se primenjuju na sve zajmoprimce mogle da nanesu štetu sposobnosti finansijskog sektora da obezbedi finansiranje stanovništva i kompanija, i mogle bi potencijalno da ugroze oporavak”, navela je ona.
Ostavi komentar