Kome je u ovom trenutku teže u Srbiji: bankama, koje imaju zarobljen veliki deo potraživanja u kreditima koje klijenti ne vraćaju i rezervacijama, ili pak samim kompanijama, koje zbog starih problema ne mogu da krenu u novo zaduživanje i ciklus proizvodnje?
Teško je to reći, a taj problem će donekle „odgušiti“ subvencionisani krediti koje su banke nedavno počele da odobravaju.
Kad stigne prva rataKoliko su bankari bili uspešni znaćemo više za pola godine, kada prođe grejs-period i kada bude trebalo dati novac za prvu ratu. Kao i da li su banke poslušale premijera i izbegle da daju zajmove licima koja su povezana i kojima je do sada uspevalo da pokupe novac sličnih programa a po privredu nije bilo baš pozitivnih efekata. |
– Mislim da je reč o najpovoljnijoj vrsti pozajmica koja se pojavila na našem tržištu a ide preko banaka – kaže Mališa Đukić s Beogradske bankarske akademije.
– Povoljniji su bili samo zajmovi koji su ranije odobravali fondovi za razvoj. Što se tiče pozitivnih efekata po privredu Srbije, oni bi se mogli osetiti već tokom otplate zajmova, a i kasnije. Bitno je da ih banke odobre kompanijama koje imaju zdrave bilanse i istu takvu poslovnu aktivnost. Smatram da će banke ovoga puta napraviti dobar izbor jer je to i u njihovom interesu.
Krediti su tek krenuli pa ostaje da se vidi da li će banke više pomagati održavanje likvidnosti ili će pak veći deo zajma otići na zajmove za trajna obrtna sredstva.
Ostavi komentar