Zvanični kurs Evra za dan 24.11.20. :: 117.5748 rsd
Tekst objavljen: 01.09.2017 12:09        


Treći osnovni sud u Beogradu prvostepenom presudom je utvrdio da su banke, umesto da plate premiju osiguranja Nacionalnoj korporaciji za osiguranje stambenih kredita, taj trošak prebacivale na korisnike kredita.

Banke nezakonito naplaćivale i osiguranje NKOSK-a

Banke u Srbiji građanima su nezakonito naplaćivale premije osiguranja stambenih kredita osiguranih kod Nacionalne korporacije za osiguranje stambenih kredita (NKOSK). Iako je Nacionalna korporacija osiguravala potraživanje banke i plaćanje premije osiguranja po ugovoru je bilo obaveza banke, banke su ovaj trošak prenosile na korisnike kredita. Ovo je potvrđeno prvostepenom presudom Trećeg osnovnog suda u Beogradu.

Ukoliko ona postane pravnosnažna, to će biti jedan od najdrastičnih primera kako su banke u Srbiji, uz jednostrano povećanje kamatnih stopa, kursne razlike, provizije za obradu i praćenje kredita, neosnovano zarađivale i na ovim naknadama, iako bi, po zakonu, jedini osnov zarade trebalo da bude kamata.

Dejan Gavrilović kaže da je ova presuda važna, jer se odnosi na sve stambene kredite, indeksirane i u evrima i u švajcarskim francima, a takvih je oko 90.000.

Šta to znači?– Ako presuda postane pravnosnažna, banke će sve naplaćene premije morati da vrate građanima. Reč je o iznosima od nekoliko stotina do nekoliko hiljada evra po kreditu, jer se naknada kreće od 1,5 do 4,2 odsto odobrene sume. To znači, ako je građanin uzeo kredit od 100.000 evra, da je ovu naknadu platio minimalno 1.500, a maksimalno 4.200 evra, u zavisnosti od vrste obezbeđenja kredita – kaže Gavrilović za „Politiku”.

Šta donosi osiguranje

Ugovorom koji je NKOSK zaključio sa bankom predviđeno je da, u slučaju da korisnik prestane sa otplatom kredita i banka otkaže ugovor o kreditu, Nacionalna korporacija isplaćuje sve dospele anuitete do momenta otkaza ugovora i nastavlja sa otplatom anuiteta po dospelom kreditu do prodaje nepokretnosti na kojoj je upisana hipoteka. Banka ima obavezu da, dok korporacija plaća anuitete, prodaje nepokretnost bez odlaganja. Posle prodaje sledi raspodela tih sredstava i u slučaju da ostvarena cena nije dovoljna da pokrije potraživanje banke, korporacija pokriva banci 75 odsto eventualnog neto gubitka.

Za iznos ostvarenog gubitka korporacija preduzima radnje u cilju zaštite svojih prava u skladu s odredbama Zakona o obligacionim odnosima.


Pravni savetnik advokat Miša Dobrijević objašnjava zašto ova naknada ne može biti naplaćena korisnicima kredita.

– Korisnik kredita nije strana u ugovoru o osiguranju. On je zaključen između banke i NKOSK-a, i nije zaključen u korist klijenta. On, dakle, nije osiguranik niti uživa bilo kakvo pravo iz ovog ugovora. Banka, kao kreditor, svoj kreditni plasman osigurava kod NKOSK-a, i to za novac klijenta. Ona istovremeno od klijenta, kao sredstvo obezbeđenja, potražuje založnu izjavu radi stavljanja hipoteke, kao i menice u najvećem broju slučajeva – objašnjava Dobrijević.

Kako kaže, ni u jednom slučaju klijentu banke nisu pisanim putem ili usmeno predočeni elementi ugovora o osiguranju između banke i NKOSK-a i on ne ostvaruje apsolutno nikakvu korist od osiguranja banke kod Nacionalne korporacije, a snosi trošak plaćanja premije osiguranja.

– Po Zakonu o obligacionim odnosima jasno je propisano da banka može prihodovati samo i isključivo kroz obračunavanje i naplaćivanje kamate, koja pritom mora biti određena ili odrediva. Naplaćivanje provizije na ime premije osiguranja suprotno je zakonskoj regulativi ugovora o kreditu. Korisnik kredita nije subjekt ugovornog odnosa osiguranja, nego puki finansijer banke u njenom poslu osiguranja – objašnjava Dejan Gavrilović iz

I advokat Vojin Biljić kaže da prevaljivanje obaveze plaćanja premije osiguranja na klijente banke ne samo da je u suprotnosti sa zakonom, već predstavlja i vid nepoštenog poslovanja u kojem, osim poslovnih banaka, učestvuje i NKOSK.

– Na svojoj internet stranici ova organizacija pod kontrolom države suštinski predstavlja građanima da se podrazumeva da oni snose troškove premije osiguranja. To proizlazi iz odgovora građanima koje NKOSK objavljuje na svojoj internet stranici, gde se građani označavaju kao obveznici premije. NKOSK-u je moralo biti poznato da korisnici kredita nisu ugovorna strana, te da je ugovor na teret trećih lica zabranjen u pravnom sistemu Republike Srbije – kaže Biljić.

On dodaje da će, ukoliko ova presuda postane pravnosnažna, stvori se sudska praksa i banke masovno izgube sudske postupke protiv građana, one moći da refundiraju od Republike Srbije celokupan iznos koji po presudama isplate građanima. I to pozivajući se na praksu NKOSK-a i tvrdnju da je Republika Srbija preko NKOSK-a kod njih stvorila legitimno očekivanje da je naplata premije od korisnika na ovaj način dozvoljena.

– Za ovakvo postupanje NKOSK-a neko mora snositi odgovornost – kaže naš sagovornik

2 komentara

  1. User image
    slavica taric 01.09.2017 21:41

    znaci da svi ugovori u svsjcarcima mogu biti ponisteni

  2. User image
    Zoran 04.09.2017 9:57

    Banek nam nezakonito uzimaju pare za troškove obrade kredita, godišnje održavanje kredita, sada saznajemo da je i ovo nezakonito. Meni su uzeli 30 evra za zahtev NKOSKU, i još 1% vrednosti kredita sam platio premiju, a ugovor je potpisala banka, a ne ja! Niko mi nije rekao šta podrazumeva ovo osiguranje kod NKOSKA, niko mi nije dao ni jedan papir o tome - ništa... Koriste neznanje građana da nam deru kožu sa leđa. E pa neće moći tako. Ima da mi vrate svaki dinar koji su mu ukrali, pa makar se gonili godinama. I ne samo da će mi vratiti pare, nego će zbog ovoga neko i u zatvor. U pitanju je Unikredit banka, ali ne sumnjam da je ista praksa i kod ostalih banaka, tj. pljačkaša

Ostavi komentar


Pročitao/la sam i prihvatam uslove korišćenja




Povezane teme:
banke klijenti osiguranje kod NKOSK naplata

Kalkulator dozvoljenog minusa
Dozvoljeni minus
Nedozvoljeni minus
dana