EUR 118,14 USD 100,33 CHF 100,61

Kursna lista


Zvanični kurs Evra za dan 23.05.18. :: 118.1611 rsd

Tekst objavljen: 20.04.2015 15:06        


Od 2005. do 2008. godine san svakog stručnjaka iz ekonomske branše bio je da se zaposli u banci osnovanoj stranim kapitalom. Plata odlična, posao naporan ali došla tranzicija pa mora da se radi, nema druge.

Banke smanjuju broj zaposlenih

Maturanti su hrlili na fakultete koji školuju buduće bankare. A onda je došla globalna kriza. Banke su počele da smanjuju broj zaposlenih. Taj trend nije se zaustavio do danas, bio je samo više ili manje izražen.
Sutra će opet biti isto jer preostale državne banke čeka privatizacija, a tu su odmah i socijalni programi. Više banaka osnovanih stranim kapitalom najavilo je racionalizaciju. Danas u bankarskom sektoru Srbije radi oko 25.000 ljudi. Broj se svake godine smanjuje. Ne tako davno, krajem 2012. godine, u bankama je bilo zaposleno 28.395 ljudi.

Gubitak radnih mesta u bankarskom sektoru posebno se osetio kada su banke u državnom vlasništvu izgubile dozvolu za rad, odnosno kada im ju je ukinula Narodna banka Srbije. Svi se još sećaju gašenja Agrobanke, Razvojne banke Vojvodine, Privredne banke Beograd. Istu sudbinu nije izbegla, zbog gubitka i lošeg poslovanja, ni Univerzal banka, osnovana privatnim kapitalom. Od kuća osnovanih stranim kapitalom sa tržišta je otišla KBC banka. Tada je bez posla ostalo više od dve hiljade bankara.

Predsednica Sindikata zaposlenih u bankama i osiguravajućim kućama i drugim finansijskim organizacijama – BOFOS Mara Erdelji kaže da su kod njih ostale mahom banke koje su privatizovane. Tu je još situacija i dobra jer postoje sindikati. U mnogim bankama osnovanim stranim kapitalom i nemaju tu organizaciju. Radnici su prepušteni volji poslodavaca. Ona ističe da se trenutno ne susreću s velikim otpuštanjem radnika, ali svaki dan se odlazi malo-pomalo.

– Menadžeri i drugi zaposleni u bankama imaju sve više posla, zahtevi poslodavca su sve veći, a s njima i stres – kaže Mara Erdelji. – Sve je više starijih radnika koji imaju nekoliko godina od penzije, a koji se dobrovoljno javljaju za otpremnine i odlaze da s tim novcem prežive i sačekaju penziju.

Ona napominje da je nedavno privatizovana Čačanska banka te da tu sledi racionalizacija i socijalni program. Privatizaciju očekuje i Komercijalna banka pa samim tim i racionalizaciju poslovanja, gde je obavezan deo opet socijalni program.

Osim BOFOS-a, deo zaposlenih u toj branši okuplja i Sindikat finansijskih organizacija Srbije. Tu su mahom novije banke.

– Krediti se u Srbiji teže uzimaju i vraćaju – kaže član Republičkog odbora tog sindikata Slobodan Mihajlović. – To nije ambijent u kojem će se zapošljavati novi službenici, menadžeri. Ukoliko tu stvari ne počnu da se menjaju, i banke osnovane stranim kapitalom će uraditi racionalizaciju rada. Takvih najava već ima, ali ne i konkretnih planova.

Izvesno je da će te uštede obuhvatiti i gašenje radnih mesta. Kada nije bilo stečaja cele banke, najviše ljudi gubilo je posao kada su se gasile poslovne jedinice, filijale ili ekspoziture. To je posebno bilo problem u manjim mestima i varošicama gde je teško naći bilo kakav posao, a kamoli tako dobar kao u banci koja je ovde došla iz razvijenih zemalja.


Kad krediti porastu, biće posla

Zaposlenima u bankama tako ostaje da se nadaju preokretu i ponovnom rastu kreditne aktivnosti. Čim ima posla, i radna mesta su sigurnija. A bankari su do sada prolazili bolje od drugih pre svega po zaradi. Dok je prosečna plata u Srbiji 42.749 dinara, u bankama je 10.000 veća. Veće su i otpremnine. I to je neka uteha, mada slaba, posebno za one koji do penzije imaju više od decenije.

Ostavi komentar


Pročitao/la sam i prihvatam uslove korišćenja




Povezane teme:
nbs službenici u bankama bankarski sektor otpuštanja banke