BEOGRAD, 30. decembra (Tanjug) - Srbija je spremna da uđe u trku za kupovinu akcija crnogorske Luke bar, spremna je, kako je i danas potvrdio, premijer Aleksandar Vučić, da to učini i sa partnerima iz druge zemlje, a sa dve zemlje se već pregovara o potencijalnom partnerstvu.
Srpski premijer Aleksandar Vučić je, kako su preneli mediji, već u prethodnim razgovorima sa premijerom Crne Gore Milom Đukanovićem dobio "zeleno svetlo" za "ulazak" u Luku Bar, a Vučić se, kako stvari stoje, u tom nastojanju neće zamerati ni Kinezima, koji su još ranije pokazali interesovanje za te deonice.
"O tome sam razgovarao i sa premijerom Kine Li Kećjangom, jer Srbiji nisu cilj nikakva neprijateljska preuzimanja. Želimo da to radimo po tržišnim uslovima, da budemo vlasnici Luke Bar i mislim da političkih problema neće biti, a ako nadjemo partnera neće biti ni finansijskih", izjavio je premijer.
Vučić je danas rekao da Srbija pregovara sa predstavnicima dve zemlje, a ako dođe do dogovora, poručio je: "borićemo se da u javnoj i otvorenoj proceduri pobedimo za kupovinu Luke".
Govoreći o razlozima zašto Srbija želi udeo u crnogorskoj luci, Vučić je naveo da je prvi razlog izvoz srpskih proizvoda u inostranstvo, a luka je potrebna ukoliko država hoće da izvozi bakar, finalne poljoprivredne proizvode...
Luka Bar je značajna i za predstavnike najvećih kompanija iz bivše Jugoslavije, koji su izrazili spremnost da učestvuju u pravljenju skladišta u toj luci, ali i za obnovu železničkog pravca, jer je tako transport njihovih proizvoda jeftiniji.
Svojevremeno je, inače, nekadašnji ministar za infrastrukturu Milutin Mrkonjić naglašavao da srpski privrednici ne bi trebalo da odustaju od učešća u privatizaciji barske luke.
Mrkonjić je isticao da je interes Srbije i ekonomski i politički: "Luka Bar, pruga Beograd - Bar i Luka Beograd su paket, ništa od toga nije projektovano samo za sebe".
Prema njegovima rečima, februara 2010. u barskoj luci pretovari se najviše milion do 1,5 miliona tona robe, iako je projektovana za pretovar sedam miliona tona godišnje, a polovinu od toga koristila su preduzeća iz Srbije.
Ostavi komentar