PRAG, 10. marta (Tanjug) - Zemlje Energetske zajednice rizikuju gubitke u stotinama miliona evra zbog zastarelih energetskih infrastruktura ukoliko ne budu usvojile nove politike u borbi protiv klimatskih promena, upozorila je danas medjunarodna nevladina organizacija CEE Benkvoč netvork (Bankwatć Network). Novi izveštaj ove NVO pokazao je da će pravi troškovi planiranog povećanja energetskih infrastruktura na ugalj, koji su akt
PRAG, 10. marta (Tanjug) - Zemlje Energetske zajednice rizikuju gubitke u stotinama miliona evra zbog zastarelih energetskih infrastruktura ukoliko ne budu usvojile nove politike u borbi protiv klimatskih promena, upozorila je danas medjunarodna nevladina organizacija CEE Benkvoč netvork (Bankwatć Network).
Novi izveštaj ove NVO pokazao je da će pravi troškovi planiranog povećanja energetskih infrastruktura na ugalj, koji su aktualni u većini zemalja Energetske zajednice, imati značajan uticaj na njihov dugoročni razvoj.
Do sada, nijedna od tih zemalja nije usvojila politiku taksi na ugljenik, niti ih je uzela u obzir u investicionim planovima, ali će to morati da učine do trenutka pristupanja EU, navodi se u studiji.
Nova analiza pokazuje da će po sadašnjoj ceni za dozvole emisija u EU (5,0 evra po toni CO2) za postojeće elektrane na ugalj i gas u regiji to koštati najmanje 575 miliona evra godišnje. A ako se ostvare planovi novih energetskih infrastruktura na ugalj, to će iznositi dodatnih 133 do 317 miliona evra godišnje.
Ako cena za ugljenik poraste na 30 evra po toni CO2 - kao što se očekuje da će se dogoditi do 2025. godine zbog niza mera koje se sada planiraju - cena ugljenika za te projekte će porasti za 790 miliona evra - na 1,9 milijardi evra godišnje, ističu autori izveštaja.
U ovom trenutku Srbija, Bosna i Hercegovina, Makedonija, Kosovo, Crna Gora i Ukrajina planiraju da izgrade ukupno 14,82 GW novih kapaciteta na ugalj, od čega je većina dodatak na već postojeće kapacitete.
Nasuprot tome, ako se odbace planovi gradnje novih kapaciteta za proizvodnju električne energije na ugalj i ti planovi se zamene na primer vetroelektranama, to bi region koštalo u proseku 25 odsto jeftinije od 2030. godine.
Osim toga, region gubi ogromnu količinu električne energije u prenosu i distribuciji, a izveštaj ukazuje da bi smanjenje tekućih gubitaka električne energije moglo da svim tim zemljama donese finansijsku korist od oko 1,7 milijardi evra godišnje do 2030.
"Energetska zajednica treba da pruži jasne smernice za čiste i jeftine energetske investicije u svojim ugovornim zemljama članicama. U suprotnom, region će ekonomski biti postavljen u lošiju poziciju dok EU i dalje smanjuju korišćenje fosilnih goriva u svom elektroenergetskom miksu", izjavila je koordinator energetike u CEE Benkvoč netvork Joana Ciuta.
Rezultati ovog izveštaja su, smatraju autori, od posebnog značaja za one zemlje regije Balkana i Ukrajinu koje u stvari planiraju da veći deo svojih novih kapaciteta električne energije grade radi izvoza u regiji i šire.
Sveobuhvatan izveštaj, koji će CEE Benkvoč izdati 19. marta će opisati opasnost da takve investicije na kraju završe kao blokirana sredstva koja su neekonomična za rad.
Ostavi komentar