BoĆkoviĆ:C

Ministarka poljoprivrede i zaštite životne sredine Snežana Bogosavljević Bošković predstavljajući Strategiju u Palati Srbija rekla je da ta oblast godinama prolazi kroz težak tranzicioni period i da je suočena sa izazovom, koji se, pre svega ogleda u tome kako se pripremiti za veliku tržišnu utakmicu s poljoprivredom Evrope. Kako je kazala, reč o važnom dokumentu kojim su definisane glavne smernice razvoja i prioriteti u sekt

Ministarka poljoprivrede i zaštite životne sredine Snežana Bogosavljević Bošković predstavljajući Strategiju u Palati Srbija rekla je da ta oblast godinama prolazi kroz težak tranzicioni period i da je suočena sa izazovom, koji se, pre svega ogleda u tome kako se pripremiti za veliku tržišnu utakmicu s poljoprivredom Evrope.
Kako je kazala, reč o važnom dokumentu kojim su definisane glavne smernice razvoja i prioriteti u sektoru poljoprivrede u narednih deset godina.
"Srbija je zacrtala izuzetno važne ciljeve za poljoprivredu medju kojima su rast proizvodnje, stabilnost dohotka proizvodjača, unapredjenje konkurentnosti, tehničko-tehnološko unapredjenje sektora i stvaranje uslova za razvoj ruralnih područja i zaustavljanje procesa nestajanja sela", rekla je Bogosavljević Bošković.
Ona je dodala da je reč o krovnom dokumentu koji je osnova za izradu nacionalnih programa poljoprivrede i ruralnog razvoja koji će, precizirala je, sadržati konkretne mere za dostizanje strategijom zacrtanih ciljeva.
"Strategija i njeno usvajanje važno je za Srbiju i u psihološkom smislu jer nam ona daje vetar u ledja da i dalje radimo predano i vredno i da se trudimo da težimo što pre dostizanju ciljeva koje smo zacrtali strategijom", rekla je ministarka i zahvalila učesnicima u izradi izradi startegije, kao i donatorskim organizacijama koje su pomogle.
Kako je kazala, od velikog značaaja na putu ka EU je da se obezbedi kvalitet i kontinuitet u poljoprivrednoj proizvodnji kako bi Srbija mogla ravnopravno da učestvuje u tržišnoj utakmici sa evropskim poljoprivrednicma.
Ona je ukazala da je rad na strategiji započet 2012. godine, a da je ona usvojena u avgustu prošle godine.
U njenoj izradi, kako je kazala, učestvovalo je više od 200 stručnjaka i eksperata, uz pomoć donatora medju kojima su, pre svega, Francuska ambasada, nemački GIZ, UNDP, USAID, Svetska banka.
Prilikom predstavljanja strategije rečeno je i da reforme poljoprivredne politike treba da doprinesu stvaranju pouzdnog i atraktivnog poslovnog ambijenta u poljoprivredno-prehrambenom sektoru i obezbede veću stabilnost dohotka poljoprivrednih proizvodjača.
Ambasadorka Francuske u Srbiji Kristin Moro ukazala je na to da Francuska podržava Srbiju u procesu evropskih integracija, i dodala da je za tu zemlju oblast poljoprivrede veoma važna, i da to važi i za Srbiju.
Ona je navela da je donošenje startegije u tom pogledu veoma važno, jer će u procesu pridruživanja EU imati mnogo rada u oblasti poljoprivrede.
Kako je kazala, od velikog značaja i za upravu, kao i centralne, regionalne i lokalne organe je uspostavljanje organizacionih mehanizama koji bi trebalo da pomognu poljoprivrednicima i njihovom priključivanju EU jer će im uz dobru organizaciju biti lakše da dobro iskoriste potencijale i mogućnosti u tom procesu.
"Ovo je dobro uradjen posao (strategija) uz učešće mnogih zainteresovanih aktera i predstavlja dalju osnovu za razvoj", rekla je Moro.
Ambasador Nemačke u Srbiji Hajnc Vilhelm ukazao je na to da je učešće poljoprivrede u ukupnom BDP Srbije skoro 10 odsto i da ona predstavlja jedan od najvažnijih sektora.
Kako je kazao, važno je što su strategijom dati prioriteti, a njena implementacija predstavlja važan korak.
Ambasador je dodao i da Nemačka daje snažnu podršku Vladi Srbije u razvoju tog sekota.
Zamenik šefa Felegacije EU u Srbiji Oskar Benedikt takodje je ukazao da su Strategijom poljoprivrede i ruralnog razvoja Republike Srbije za period od 2014 - 2024. zacrtani važni prioriteti.
On je podsetio da je Programom podrške razvoju poljoprivrede - IPARD Evropska komisija opredelila 175 miliona evra.
Program bi trebalo da doprinese povećanju produktivnosti i konkurentnosti, uskladjivanju sa standardima EU, prilagodjavanju zahtevima domaćeg i inostranog tržišta, kao i diverzifikaciji i razvoju ekonomskih aktivnosti i poboljšanju kvaliteta života u ruralnim područjima.