Bankari stalno smišljaju načine da zarade, čak i na uslugama koje su doskoro bile skoro besplatne. Osim izdavanja, banke računaju i trošak.
ČekoviI su do sada bili najisplativiji način kupovine na rate, pošto na njih banke nisu zaračunavale kamatu. Kamate i dalje nema, ali ima skrivenih troškova. Čak i kada stoje u novčaniku, čekovi bankarima donose zaradu.
| PAZAR "NA RECKU" Dok veliki trgovinski lanci nude kupcima pazar čekovima "na odloženo" od nekoliko meseci i mali trgovci su u toj priči našli svoju računicu. Kupac pri prvoj kupovini ostavi trgovcu potpisan i popunjen ček na pun iznos, a potom danima pazari "na recku". Kada se potroši ceo iznos od 5.000 dinara, onda se ček pušta, često uz još mesec dana odlaganja. |
Osim što naplaćuju njihovo izdavanje, najčešće od 15 do 30 dinara za jedan, pojedine banke zaračunavaju i "ležarinu". Svaki neupotrebljeni ček mesečno košta 30 dinara. Tako 10 meseci odloženog plaćanja u startu košta 300 dinara. I to nije sve.
Kada konačno ček "prođe" naplatu, dotična banka uzme još 100 dinara na ime "troška realizacije". U suštini - građanin plaća i kada čuva i kada ispisuje čekove.
Podaci Narodne banke Srbije pokazuju da smo za godinu dana čekovima pazarili robu i usluge u vrednosti od 34,65 milijardi dinara, što je oko 293 miliona evra. Ispisali smo više od sedam miliona čekova, u proseku 644.000 svakog meseca. Na svakom od njih u proseku stoji 4.484 dinara.
Maksimalni iznos po jednom čeku već godinama je 5.000 dinara. Nekada je to bilo dovoljno za puna kolica u supermarketu, a danas se za taj iznos napune dve kese hrane. Po svemu sudeći, bankari i ne razmišljaju da podignu ovaj maksimum, koji je sa 3.000 na 5.000 dinara promenjen još decembra 2007. godine, i u primeni je od 1. januara 2008. godine - punih deset godina.
Danas su trgovci ti koji kreditiraju svoje kupce. Čekovima se sada kupuje sve - od nameštaja do hleba. Ipak, kada je hrana u pitanju, učešće čekova u ukupnom prometu se godinama ne menja i veoma je simboličan iznos - između dva i po i tri odsto.
Najviši je tokom prazničnih meseci i u hiper i megamarketima. Trgovci tvrde da 30 odsto prometa čine kartice, a ostatak čini gotovina.- Verovatno bismo imali i više čekova u prometu da banke nisu rigorozno ograničile njihovo izdavanje potrošačima - kažu trgovci.
- To saznajemo od kupaca koji nam kažu da im bankari čekove daju "na kašičicu". Praktično, da bi dobili ček, za svaki moraju tog trenutka na računu da imaju pokriće od po 5.000 dinara. Iako većina čekova na realizaciju stiže nekoliko meseci kasnije.
Bilo bi lepo da napišete da li sve banke naplaćuju ne realizovane čekove i ako naplaćuju, koliko koja banka naplaćuje?