Crveni metal juče pojeftinio za nešto manje od jednog procenta na 7.803 dolara po toni, a žuti za pola procenta na 1.688 dolara po toni
Kineska „Ciđin majning grupa” objavila je da su za pola godine dve njene firme u Srbiji ukupno proizvele 98.000 tona bakra i 122.000 unci zlata. Ova kompanija je u prvom kvartalu 2022. u inostranstvu prodala robu u vrednosti od pola milijarde evra. Cene ovih metala su već neko vreme u blagom padu, ali se veruje da to kinesku kompaniju neće skinuti s prvog mesta na listi najvećih izvoznika iz Srbije.
Bojan Stanić, pomoćnik direktora Sektora za strateške analize u Privrednoj komori Srbije, kaže da se eksploatacijom bakra u rudniku „Čukaru Peki” dolazi do određenih količina zlata i naglašava da je prošle i u prvoj polovini ove godine „Ciđin” vodeći izvoznik iz Srbije. Kada je reč o kretanju cena ovih sirovina na svetskom tržištu, Stanić ističe, da one već neko vreme padaju.
Tona bakra pre četiri meseca je vredela 10.500 dolara, a sada je oko 7.803 dolara. Prema njegovim rečima, cena bakra je na svetskom tržištu dosta pala zbog manje privredne aktivnosti i zbog pada tražnje koja je posledica krize. Kina, kao veliki potrošač, imala je zatvaranje zbog pandemije, što se odrazilo na cenu ovog metala.
Stanić kaže da zlato generalno dobro stoji i drži se na oko 1.700 dolara po unci (juče je bilo 1.688 dolara). Bez obzira na to što je prethodnih nedelja pala tražnja, ono je uvek sigurna investicija.
– Pad tražnje se objašnjava porastom kamatnih stopa u SAD i evrozoni. U situaciji kada njima rastu kamate, deo kapitala se povlači tamo i ne mora sve da ide u zlato. Mnogi investiraju u hartije od vrednosti tih država. Primetno je veliko interesovanje investitora za ulaganje u američke hartije od vrednosti. Američka privreda je stabilna i želi da smanji zavisnost od uvoza iz Kine pre svega visokotehnološke komponente za auto-industriju, telefone i slično. Firme koje imaju kapital ulažu u te delatnosti, koje će biti tražene – kaže Stanić.
PITAJ BESPLATNI KAMATICA SAVETNIK KOJI JE KREDIT NAJBOLJI ZA TEBE
Narodna banka Srbije u pregledu dešavanja na svetskom tržištu u poslednjoj nedelji avgusta i početkom septembra navodi da je u tom perioda cena zlata smanjena za 1,27 odsto i kretala se u rasponu od 1.695,05 do 1.738,14 američkih dolara po finoj unci zlata.
Na pad cene zlata u posmatranoj nedelji uticali su: jačanje vrednosti američkog dolara, kao i povećanje stopa prinosa na državne obveznice SAD, smanjena tražnja za zlatom u Indiji, povećan izvoz zlata iz Rusije ka Kini i Bliskom istoku, govor predsednika FED-a u Džekson holu da ekonomiji SAD predstoji zaoštravanje monetarne politike sve dok inflacija ne bude pod kontrolom FED-a (SAD su na putu ka periodu sporog privrednog rasta i mogućeg povećanja nezaposlenosti, dok FED podiže stope kako bi pobedio četrdesetogodišnju visoku inflaciju), pozicioniranje investitora za period visokih kamatnih stopa u SAD.
Na ograničenje daljeg pada cene zlata uticali su: strah od vojnih napada na nuklearnu elektranu u Ukrajini, paket antiruskih sankcija od strane Saveta EU, uključujući i delimični embargo na zlato, saopštenje Stejt departmenta SAD da odgovor Irana u razgovorima o oživljavanju nuklearnog sporazuma iz 2015. smatra nekonstruktivnim.
Cena zlata je bila najviša u martu, kada je gotovo dosegla rekord iz 2020. i izvozila 2.050 dolara za uncu. To je bila posledica ratnih zbivanja u Ukrajini, sankcija EU prema Rusiji, koje su dovele do rasta cena, skoka inflacije i novog usporavanja privrednog rasta. U međuvremenu je cena zlata pala za oko 15 odsto na 1.750 dolara za uncu. Usledila su dva značajna pada cena u aprilu i junu koje su povezane s podizanjem kamatnih stopa u SAD, koje je dovelo do rasta dolara, a rast dolara ima obrnuto proporcionalni efekat na cenu zlata.
Ostavi komentar