Pre skoro devet godina, anonimni tehnološki entuzijasta, poznat samo pod nadimkom Glubuks, započeo je projekat koji je u to vreme izgledao kao skroman eksperiment.
Imao je nekoliko solarnih panela na krovu, staru bateriju i želju da sam generiše barem deo struje. U novembru 2016. godine napisao je da ima solarne panele od 1,4 kW, istrošenu bateriju za viljuškar od 24 volta, kontroler punjenja i invertor od 3 kVA.
Pored toga, već je sakupio oko 650 korišćenih baterija za laptopove koje je planirao da pretvori u dodatno skladište energije.
U početku ga je mučio jedan veliki izazov – baterije su bile različite starosti i kapaciteta. Neke su se prebrzo praznile, sistem je bio nestabilan, a napon je često varirao. Umesto da odustane, Glubuks je odlučio da potpuno razdvoji sve baterije i testira svaku ćeliju pojedinačno.
Od elektronskog otpada do stabilnog kućnog energetskog sistema
Ručno je rastavljao svaku bateriju, testirao svaku ćeliju, odbacivao loše i povezivao samo one sa uporedivim karakteristikama. Sklopio je blokove od 100 Ah, koje je zatim sklapao u posebne module u maloj šupi oko 50 metara od svoje kuće.
Ta šupa je postepeno postala „srce elektrane“. Danas su sve baterije, regulatori i invertori smešteni tamo, zaštićeni od vremenskih uslova i svakodnevnog habanja. Stara baterija viljuškara ostala je deo sistema kao stabilizator opterećenja, piše Dnevno.hr.
Vremenom je dodao još 24 solarna panela, svaki snage 440 W. Danas njegov sistem uspeva da puni baterije čak i tokom kratkih zimskih dana kada sunca gotovo da nema. Paralelno sa tim, nastavio je da sakuplja stare baterije za laptopove dok ih nije sakupio hiljadu.
Svaka je rastavljena, svaka ćelija testirana i ponovo korišćena u novim, stabilnim modulima. Ono što je za većinu samo elektronski otpad, za njega je postalo temelj potpune energetske nezavisnosti.
Ostavi komentar